Ecclesiastes 3

Serbian (NSTL) 2017 (Novi Srpski Prevod)

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →

1Sve ima svoje doba i svaka stvar pod nebesima ima prikladno vreme:

2vreme rađanja i vreme umiranja; vreme sađenja i vreme vađenja posađenog;

3vreme ubijanja i vreme lečenja; vreme rušenja i vreme građenja;

4vreme plakanja i vreme smejanja; vreme žaljenja i vreme igranja;

5vreme razbacivanja kamenja i vreme sakupljanja kamenja; vreme grljenja i vreme rastajanja;

6vreme traganja i vreme mirenja sa gubitkom; vreme čuvanja i vreme bacanja;

7vreme cepanja i vreme ušivanja; vreme ćutanja i vreme govora;

8vreme ljubavi i vreme mržnje; vreme rata i vreme mira.

9I kakva je korist trudbeniku od njegovog truda?

10Posmatrao sam posao koji je Bog dao ljudima da se njime bave.

11Naime, sve je predivno stvorio u prikladno vreme. Čak im je i večnost stavio u srca, ali ljudi ne mogu da dokuče dela koja Bog čini od početka do svršetka.

12Otkrio sam da za njih ništa bolje nema nego da se raduju i čine dobro sav svoj život;

13da svi ljudi jedu i piju, da uživaju korist truda svoga. I to je Božiji dar.

14Saznao sam da sve što Bog čini ostaje doveka, da tome ništa ne može da se doda i da od toga ništa ne može da se oduzme, da sve što Bog čini jeste da bi ga se ljudi bojali.

15I sve što je bilo, jeste i sada, i sve što će tek da bude, već je bilo, a Bog traži ono što je minulo.

16Još sam video pod kapom nebeskom: da na mestu pravde stoji nepravednost i na mestu pravednosti stoji nepravednost.

17Kazao sam u svom srcu: „Bog će da sudi i pravedniku i nepravedniku, jer postoji prikladno vreme, za svaku stvar i delo svako.“

18Još sam kazao u svom srcu u vezi ljudi: „Bog ih iskušava, da uvide da su kao stoka, baš oni sami.“

19Jer, sudbina ljudi i sudbina stoke je jednaka sudbina: umiru i oni, a umire i ona. U svima je isti dah i čovek nije bolji od stoke. Da, jer sve je prolazno.

20Na isto mesto svi odlaze, jer su svi iz prašine i svi se u prašinu vraćaju.

21Ko zna odlazi li gore duh ljudi, a duh stoke odlazi li dole, u zemlju?

22Shvatio sam da za ljude nema boljeg nego da se raduju u svom poslu, jer to im je dano. Elem, ko će ih vratiti da vide kako će nakon njih biti?

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →