Revelation 21

Serbian (NSTL) 2017 (Novi Srpski Prevod)

← Chapter 20 Jump to: Chapter 22 →

1Onda sam video novo nebo i novu zemlju. Prvo nebo i prva zemlja su nestali, a i more je iščezlo.

2Video sam i sveti grad, Novi Jerusalim, kako se spušta sa neba od Boga, opremljen kao nevesta ukrašena za svoga muža.

3Uto sam čuo snažan glas sa prestola kako govori: „Evo Šatora Božijeg među ljudima! On će prebivati sa njima, a oni će biti njegov narod, i sâm Bog će biti među njima!“

4On će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, jer smrti više neće biti. Neće više biti ni tuge, ni plača, ni bola, jer je prošlo ono što je bilo nekada.

5A onaj što je sedeo na prestolu reče: „Evo, sve činim novo!“ Još reče: „Napiši: ’Ove reči su pouzdane i istinite.’“

6Onda reče: „Svrši se! Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Žednome ću dati da zabadava pije s izvora vode života.

7Pobednik će ovo primiti u posed. Ja ću mu biti Bog, a on će mi biti sin.

8A kukavice, neverni, izopačeni, ubice, bludnici, vračari, idolopoklonici, i svi lažljivci, primiće svoju platu u jezeru koje plamti ognjem i sumporom. To je druga smrt.“

9Zatim je došao jedan od sedam anđela, koji su imali sedam zdela napunjenih sa sedam poslednjih zala, i rekao mi: „Dođi, pokazaću ti nevestu, ženu Jagnjetovu.“

10Tada me je Duh Božiji obuzeo, pa me je anđeo odveo na veliku i visoku planinu, i pokazao mi sveti grad Jerusalim kako silazi sa neba od Boga.

11Božija slava je zračila iz njega, blistajući kristalnim sjajem kao dragi kamen jaspis.

12Okruživao ga je veliki i visoki zid sa dvanaest vrata. Pred vratima je stajalo dvanaest anđela, a na vratima je bilo napisano dvanaest imena; to su imena dvanaest plemena Izrailjevih.

13Grad je imao troja vrata na istočnoj strani, troja vrata na severnoj strani, troja vrata na južnoj strani i troja vrata na zapadnoj strani.

14Zid je počivao na dvanaest temelja, na kojima su bila napisana imena dvanaest Jagnjetovih apostola.

15A onaj što je govorio sa mnom imao je merni štap od zlata, da izmeri grad, njegova vrata i zid.

16Grad se prostirao u obliku četvorougaonika, jednake dužine i širine. Anđeo je izmerio grad mernim štapom: bio je dugačak dvanaest hiljada stadija; tolika mu je bila i širina i visina.

17Izmerio je i gradski zid: debljina mu je bila stotinu četrdeset četiri lakta. Anđeo se koristio ljudskom merom.

18Zid je bio sagrađen od jaspisa, a grad je bio sav od čistog zlata — kao od čistog kristala.

19Temelji gradskog zida bili su ukrašeni svakovrsnim dragim kamenjem: prvi temelj je bio od jaspisa, drugi od safira, treći od halkidona, četvrti od smaragda,

20peti od sardoniksa, šesti od sarda, sedmi od hrisolita, osmi od virila, deveti od topaza, deseti od hrisoprasa, jedanaesti od jakinta, dvanaesti od ametista.

21A dvanaest vrata, dvanaest su bisera; svaka vrata bila su od jednog bisera. Gradski trg je bio sav od čistog zlata — kao od čistog kristala.

22U gradu nisam video hram. Naime, sâm Gospod Bog, Svedržitelj, i Jagnje, njegov su hram.

23Gradu nisu potrebni ni sunce ni mesec da mu svetle, jer ga je obasjala Božija slava, a Jagnje je njegova svetiljka.

24Narodi će hodati u njegovoj svetlosti, a zemaljski carevi donosiće u njega svoje bogatstvo.

25Njegova vrata neće se zatvarati danju, i tamo noći neće ni biti.

26Raskoš i bogatstvo naroda biće doneseni u njega.

27Međutim, u njega neće ući ništa što je nečisto, niti iko ko čini što je gadno i neistinito, već samo oni koji su upisani u Jagnjetovoj Knjizi života.

← Chapter 20 Jump to: Chapter 22 →