1 Thessalonians 2

Serbian Bible (SDS) 1934

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1Та сами знате, браћо, да долазак наш к вама није био слаб,

2него смо се, иако смо пре тога, као што знате, страдали и злостављени били у Филипима, ослободили у Богу своме казивати вам еванђеље Божје с великим трудом.

3Јер проповед наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству,

4него, како нас је Бог за вредне нашао да нам повери еванђеље, тако говоримо, и не мислимо људима да угађамо, него Богу који испитује срца наша.

5Јер нити смо кад, као што знате, ласкали, нити, Бог је сведок, са скривеним лакомством долазили;

6нити смо тражили од људи славе, ни од вас ни од других,

7иако смо, као Христови апостоли, могли бити у части; али бисмо благи међу вама, као мати која негује своју децу.

8Тако вас љубећи, били смо готови дати вам не само еванђеље Божје, него и самога себе, јер сте нам омилели.

9Сећате се, браћо, посла нашега и труда: ноћ и дан радећи, да не будемо на терет никоме од вас, проповедасмо вам еванђеље Божје.

10Ви сте сведоци и Бог, као смо свети, праведни и без кривице били према вама кад сте примили веру.

11Знате да смо вас све, као отац децу своју,

12световали, позивали и заклињали да живите као што се пристоји пред Богом, који вас је позвао у своје царство и славу.

13И зато ми и захваљујемо Богу без престанка, што сте ви реч Божју, коју сте чули од нас, примили не као реч човечју, него, као што је заиста, као реч Божју, која и ради у вама који верујете.

14Јер ви, браћо, прођосте као хришћанске цркве Божје у Јудеји; јер исто тако пострадасте и ви од својих земљака као и они од Јудеја,

15који убише Господа Исуса и пророке, нас гоне, Бога не слушају и непријатељи су свима људима,

16па нам бране да проповедамо незнабошцима да би се спасли, - да тако сасвим напуне меру својих греха. Али већ дође на њих вечни гнев (Божји).

17А ми, браћо, осиротевши за вама на кратко време, лицем, не срцем, овећ смо се трудили да вас (опет) видимо с великом жељом.

18Јер смо хтели да дођемо к вама - ја, Павле, више пута -, али нам није дао сотона.

19Јер ко је наша нада, наша радост, наш венац славе пред Господом нашим Исусом о његовом доласку - зар нисте (с другима) и ви?

20Да, ви сте наша слава и наша радост!

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →