Ephesians 4

Serbian Bible (SDS) 1934

← Chapter 3 Jump to: Chapter 5 →

1Молим вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да се владате као што доликује звању којим сте позвани,

2са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљљењем, трпећи један другога у љубави,

3старајући се да одржите јединство духа свезом мира

4једно тело и један Дух, као што сте и позвани у једној нади звања свога;

5један Господ, једна вера, једно крштење;

6један Бог и Отац свих, који је над свима и кроза све и у свима.

7А свакоме се од нас даде онолико благодати колико му је Христос дарова.

8Зато каже: "Попе се на висину и зароби робље, даде даре људима".

9А "попе се" шта је осим да и сиђе у доње делове земље?

10Он који сиђе, то је онај који се и попе више свих небеса, да све испуни.

11И тако "даде" апостоле, пророке, еванђелисте, пастире и учитеље,

12да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христова,

13док сви не дођемо до јединства у вери и у познању Сина Божјег, до човека зрела, до мере доба за пунину Христову,

14да не будемо више деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке преваром људском, лукавстовм, ради завођења у заблуду,

15него да говоримо истину и да у љубави у свему растемо у њега који је глава: Христос.

16Јер, кад је све тело њиме састављено и склопљено, и кад сваки зглавак врши своју службу, радећи према мери сваког појединог, онда то чини да тело расте и да се зида у љубави.

17Ово, дакле, говорим и заклињем вас у Господу: Не живите више као што живе незнабошци у празности ума свога.

18Њихове су мисли тамом покривене, далеко су од живота Божјега, због незнања које је у њима, због окамењења срца својих.

19Јер су постали тупи и предадоше се уживањима, да чине сваку нечистоту у неситости.

20А ви нисте тако научили Христа;

21јер сте чули за њега и поучени сте у њему онако како је истина у Исусу:

22да после свога ранијег живљења морате скинути старога човека, који пропада у жељама преварљивим,

23да се морате обновити духом ума свога

24и обући у новога човека, који је по Богу створен, с правом праведношћу и светошћу.

25Зато одбаците лаж и говорите истину, сваки са својим ближњим; јер смо уди један другоме.

26Кад се гневите, не грешите! Сунце да не зађе у гневу вашему,

27и не дајите места ђаволу.

28Који је крао, више да не краде, него да ради и својим рукама да зарађује, да би могао давати потребноме.

29Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра, где је потребна и корисна, да донесе благослов онима који слушају.

30И не ожалошћавајте светога Духа Божјег, којим сте запечаћени за дан избављења.

31Свака горчина, љутина, гнев, вика и хула, нека је далеко од вас са сваком злоћом.

32А будите један другоме добри, милостиви, праштајте један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.

← Chapter 3 Jump to: Chapter 5 →