Romans 14

Serbian Bible (SDS) 1934

← Chapter 13 Jump to: Chapter 15 →

1Слабога у вери примајте, (али) не да судите (његовим) мислима!

2Један верује да сме свашта јести, а који је слаб, једе (само) зеље.

3Који једе, нека не презире онога који не једе, и који не једе, нека не осуђује онога који једе, јер га је Бог примио.

4Ко си ти да судиш туђему слузи? Своме господару стоји или пада! Али ће стајати, јер је Господ кадар усправити га.

5Један разликује дан од дана, другоме су сви дани једнаки: сваки нека је (само) тврдо уверен у своје мишљење!

6Који пази на дан; Господу пази, и који једе, Господу једе: јер захваљује Богу. И који не једе, Господу не једе, и захваљује Богу.

7Ниједан од нас не живи себи, и ниједан не умире себи:

8ако живимо, Господу живимо, ако умиремо, Господу умиремо: било, дакле, да живимо, било да умиремо, Господњи смо!

9Јер за то Христос умре и оживе, да овлада и мртвима и живима.

10А ти - што осуђујеш брата свога? Или ти - што презиреш брата свога? Та сви ћемо изићи на суд пред Бога!

11Јер стоји написано: "Тако ми живота, говори Господ, мени ће се поклонити свако колено, и сваки ће језик славити Бога".

12Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.

13Зато да не осуђујемо више један другога, него боље ово гледајте, да не постављате брату спотицања или саблазни.

14Знам и уверен сам у Господу Исусу, да ништа није погано по себи: само ономе који мисли да је што погано, ономе је (заиста) погано.

15Ако је, наиме, брат твој због јела жалостан, већ се не владаш по љубави. Не губи јелом својим онога за кога је Христос умро!

16Да се не хули на ваше добро!

17Јер царство Божје није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Духу светоме.

18Који овим служи Христу, угодан је Богу и ваљан људима.

19Тако, дакле, да се старамо за мир и за свој напредак.

20Не руши дела Божјега због јела! Све је чисто, али је зло за човека који једе са спотицањем.

21Добро је не јести меса, не пити вина и не чинити оно на што се твој брат спотиче.

22Веру што је имаш, имај је за себе пред Богом! Благо ономе који не осуђује себе за оно што нађе за добро!

23А који сумња, осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а што год није по вери, грех је.

← Chapter 13 Jump to: Chapter 15 →