Lamentations 5

Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version

← Chapter 4 Jump to:

1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.

3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.

4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.

5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.

6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.

7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.

8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.

9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.

10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.

11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.

12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.

13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.

14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.

15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.

16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!

17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.

19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.

20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?

21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.

22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?

← Chapter 4 Jump to: