Micah 7

Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version

← Chapter 6 Jump to:

1Тешко мени! Јер сам као кад се обере летина, као кад се пабирчи после брања виноградског; нема грозда за јело, раног воћа жели душа моја.

2Неста побожног са земље и нема правог међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата свог мрежом.

3Да чине зло обема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.

4Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје дође, сада ће се смести.

5Не верујте пријатељу, не ослањајте се на вођу; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.

6Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човеку домаћи његови.

7Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења свог; услишиће ме Бог мој.

8Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако седим у мраку, Господ ће ми бити видело.

9Подносићу гнев Господњи, јер Му згреших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видело, видећу правду Његову.

10Непријатељица ће моја видети, и срам ће је покрити, која ми говори: Где је Господ Бог твој? Очи ће је моје видети; сада ће се она погазити као блато на улицама.

11У које се време сазидају зидови твоји, у то ће време отићи заповест надалеко;

12У то ће време долазити к теби од асирске до тврдих градова, и од тврдих градова до реке, и од мора до мора, и од горе до горе.

13А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дела њихових.

14Паси народ свој с палицом својом, стадо наследства свог, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо време.

15Као у време кад си изашао из земље мисирске показаћу му чудеса.

16Народи ће видети и постидеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглушити.

17Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дрхћући излазиће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашем, и Тебе ће се бојати.

18Ко је Бог као Ти? Који прашта безакоње и пролази преступе остатку од наследства свог, не држи до века гнев свој, јер Му је мила милост.

19Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све грехе њихове.

20Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо време.

← Chapter 6 Jump to: