Proverbs 1

Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version

Jump to: Chapter 2 →

1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,

2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,

3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.

7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.

9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;

11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;

12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;

13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;

14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;

15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.

16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.

17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

18А они вребају своју крв и заседају својој души.

19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.

20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;

22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?

23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,

25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;

26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;

30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.

31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.

32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

Jump to: Chapter 2 →