bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
1 Kings 1
1 Kings 1
Serbian CNZ
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 2 →
1
Кад Давид остаре и зађе у године, није могао да се угреје ма колико да су га покривали.
2
Тада слуге његове рекоше: „Треба цару, господару мом, потражити младу девојку да га двори и послужује и да му спава на крилу да се угреје цар, господар мој.”
3
Они потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, нађоше Ависагу Сунамку и доведоше је цару.
4
Девојка је била веома лепа. Неговала је и служила цара, али је цар не позна.
5
Тада се Адонија, син Агитин, понесе и рече: „Ја ћу бити цар!” Он набави себи кола и коњанике и педесет људи да трче пред њим.
6
Његов отац га није никад у свом животу прекорио, нити га је питао: „Зашто тако радиш?” Осим тога, био је веома леп и рођен после Авесалома.
7
Он се договорио са сином Серујиним Јоавом и свештеником Авијатаром, који приђоше Адонији.
8
Међутим, свештеник Садок, Јодајев син Венаја, пророк Натан и јунаци Давидови Семеј и Реј не приђоше Адонији.
9
Потом Адонија жртвова овце, волове и телад код камена Зоелет, на извору Рогилу. Он позва сву браћу своју, синове цареве и све људе из Јуде који су служили цара.
10
Међутим, није позвао пророка Натана, Венају, остале јунаке ни брата свога Соломона.
11
Тада рече Натан мајци Соломоновој Витсавеји говорећи: „Зар ниси чула да се зацарио син Агитин Адонија? Господар наш Давид то не зна!
12
Него, сад ћу да те саветујем како да спасеш живот себи и живот сина свога Соломона.
13
Отиди цару Давиду и реци му: ‘Царе, господару мој! Зар се ниси заклео слушкињи својој и рекао јој: Син твој Соломон биће цар после мене и он ће седети на мом престолу? Зашто се зацарио Адонија?’
14
Док ти будеш тамо и разговараш са царем, доћи ћу ја за тобом и допунићу твоје речи.”
15
Витсавеја уђе цару у собу. Цар је био веома стар и Ависага Сунамка га је дворила.
16
Витсавеја се поклони и паде ничице пред царем. Цар је упита: „Шта желиш?”
17
Она му одговори: „Господару мој! Ти си се заклео слушкињи својој Господом, Богом својим: ‘Син твој Соломон биће цар после мене и он ће седети на мом престолу.’
18
Сад, ево, Адонија се зацари, а ти царе, господару мој, то не знаш.
19
Наклао је волове, телад и много оваца и позвао све синове цареве, свештеника Авијатара и војсковођу Јоава, а слугу твога Соломона није позвао.
20
Сада, царе, господару мој, у тебе су упрте очи целог Израиља. Кажи им ко ће сести на престо цара, господара мога, после њега?
21
Иначе, кад цар, господар мој, почине код отаца својих, ја и мој син Соломон бићемо кривци.”
22
И, гле, док је она говорила цару, дође пророк Натан.
23
Тада јавише цару говорећи: „Ево пророка Натана.” Он приђе цару и поклони се до земље цару.
24
Потом рече Натан: „Царе, господару мој! Да ли си ти казао: ‘Адонија ће владати после мене и он ће седети на престолу.’
25
Он је данас жртвовао волове, телад и много оваца. Позвао је све синове цареве, војсковође и свештеника Авијатара. Ено их, једу и пију с њим и кличу: ‘Живео цар Адонија!’
26
Мене, слугу твога, свештеника Садока, Јодајевог сина Венају, ни слугу твога Соломона није позвао.
27
Да ли је то наредио цар, господар мој, а да не саопшти слуги своме ко ће сести на престо цара, господара мога, после њега?”
28
Тада одговори цар Давид и рече: „Зовите ми Витсавеју!” Она дође пред цара и стаде пред цара.
29
Цар се тада закле: „Тако да је жив Господ који ми је живот спасао од непријатеља мојих!
30
Ја сам ти се заклео Господом, Богом Израиљевим, и рекао: ‘Твој син Соломон ће владати после мене и он ће седети на престолу место мене.’ Данас ћу то учинити.”
31
Тада се Витсавеја поклони ничице пред царем и рече: „Нека живи цар, господар мој Давид, довека!”
32
Потом рече цар Давид: „Зовите ми свештеника Садока, пророка Натана и Јодајевог сина Венају!” Они дођоше пред цара.
33
Цар им рече: „Узмите са собом слуге господара свога, посадите сина мога Соломона на моју мазгу и одведите га до Гиона.
34
Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Дуните у рог и вичите: ‘Живео цар Соломон!’
35
Затим се попните за њим овамо. Нека уђе и нека седне на престо мој и нека влада место мене. Ја сам њега одредио да буде цар над Израиљем и над Јудом.”
36
Јодајев син Венаја одговори цару и рече: „Амин! Тако каже Господ, Бог мој, цару, господару мом!
37
Како је Господ био са царем, господарем мојим, тако нека буде и са Соломоном. Нека узвиси престо његов више него што је био престо цара Давида, господара мог!”
38
Тада сиђоше свештеник Садок, пророк Натан и Јодајев син Венаја са херетејима и фелетејима, посадише Соломона на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.
39
Свештеник Садок узе рог са уљем из шатора и помаза Соломона. Дунуше у трубе и сав народ повика: „Живео цар Соломон!”
40
Потом сав народ пође горе за њим. Људи су дували у свирале и гласно клицали тако да се земља тресла од њихових гласова.
41
То чуше Адонија и све званице које су биле с њим и јеле. Јоав чу звук трубе и упита: „Откуд та вика и врева?”
42
Док је он говорио, гле, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Дођи, ти си честит човек, носиш добру вест!”
43
Јонатан одговори и рече Адонији: „Напротив! Господар наш, цар Давид, зацари Соломона!
44
Цар је с њим послао свештеника Садока, пророка Натана, Јодајевог сина Венају, херетеје и фелетеје и посадише га на цареву мазгу.
45
Потом га помазаше свештеник Садок и пророк Натан код Гиона за цара. Одатле се попеше веселећи се, тако да је сав град узаврео. То је вика коју сте чули.
46
Чак је Соломон сео и на царски престо!
47
Већ су дошле слуге цареве да честитају господару нашем цару Давиду и говоре: ‘Нека Бог твој прослави име Соломоново више него твоје име и престо његов нека уздигне више од твога престола!’ Цар се наклонио у постељи.
48
Још рече цар: ‘Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који ми данас даде да видим оног који ће седети на престолу мом!’”
49
Све званице Адонијине се уплашише, устадоше и отидоше сваки својим путем.
50
Адонија се уплаши Соломона, па отиде и ухвати се за рогове жртвеника.
51
Тада јавише Соломону говорећи: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона, ухватио се за рогове жртвеника и говори: ‘Нека ми се цар Соломон данас закуне да неће погубити мачем слугу свога.’”
52
Соломон тада рече: „Ако буде честит, ни длака с главе његове неће пасти на земљу, а ако буде зао – погинуће.”
53
Тада посла цар Соломон да га одвоје од жртвеника. Овај дође, поклони се цару Соломону, а Соломон му рече: „Иди кући својој.”
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 2 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22