bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
1 Kings 22
1 Kings 22
Serbian CNZ
← Chapter 21
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
1
Прођоше три године без рата између Сиријаца и синова Израиљевих.
2
Треће године дође цар Јудин Јосафат цару Израиљевом.
3
Цар Израиљев рече својим слугама: „Знате ли да Рамот галадски припада нама? Ми не покушавамо да га вратимо из руке цара сиријског!”
4
Тада рече Јосафату: „Хоћеш ли да пођеш са мном да ударимо на Рамот галадски?” Јосафат одговори цару Израиљевом: „Ја као и ти, народ мој као народ твој, коњи моји као коњи твоји!”
5
Потом Јосафат рече цару Израиљевом: „Затражи данас реч Господњу.”
6
Тада цар Израиљев сакупи око четири стотине пророка и упита их: „Да ли да нападнем Рамот галадски или да одустанем?” Они одговорише: „Иди, јер ће га Господ предати у руке цару.”
7
Тада Јосафат упита: „Има ли овде још који пророк Господњи да га упитамо?”
8
Цар Израиљев одговори Јосафату: „Има још један човек преко којег бисмо могли упитати Господа, само ја га мрзим јер ми не прориче повољно него рђаво. То је Михеја, син Јемлин.” Јосафат тада рече: „Нека цар не говори тако.”
9
Цар Израиљев дозва једног дворанина и рече му: „Доведи брзо сина Јемлиног Михеју.”
10
Цар Израиљев и цар Јудин Јосафат седели су сваки на свом престолу у царским оделима на простору пред вратима Самарије. Сви пророци су пред њима пророковали,
11
Хананин син Седекија направио је себи гвоздене рогове и говорио је: „Овако говори Господ: ‘Овим ћеш пробости Сиријце док их не уништиш.’”
12
Тако су пророковали и сви пророци говорећи: „Пођи на Рамот галадски и успећеш јер ће га Господ предати у руке цареве!”
13
Посланик који је био отишао да доведе Михеју рече му говорећи: „Ево, сви пророци до једног прорекли су цару добро. Нека твоја реч буде као и њихова реч, па кажи повољно.”
14
Михеја одговори: „Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ саопшти.”
15
Кад дође пред цара, рече му цар: „Михеја, да пођемо и нападнемо Рамот галадски или да одустанемо?” Он му одговори: „Иди, успећеш, јер ће га Господ предати у руке цареве.”
16
Цар му тада рече: „Колико ћу те пута преклињати да ми кажеш само истину, у име Господње?”
17
Тада он рече: „Видим сав народ израиљски расут по горама као овце које немају пастире. Господ говори: ‘Ови немају господара, нека се сваки с миром у кућу своју врати.’”
18
Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Зар ти нисам рекао да ми неће прорећи добро него зло?”
19
Михеја настави: „Саслушај реч Господњу. Видео сам Господа како седи на престолу свом, а сва војска небеска стајала му је са десне и са леве стране.
20
Тада Господ упита: ‘Ко ће да превари Ахава да оде и да падне код Рамота галадског?’ Један рече ово, а други оно.
21
Онда изађе један дух, стаде пред Господа и рече: ‘Ја ћу га преварити.’ Господ га упита: ‘Како?’
22
Он одговори: ‘Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових.’ Господ му рече: ‘Преварићеш га и успећеш. Иди и учини тако.’
23
Сад, ето, Господ је ставио духа лажљивог у уста свим пророцима твојим. Господ је теби наговестио зло.”
24
Тада приступи син Хананин Седекија, удари Михеју по вилици и рече: „Зар је дух Господњи напустио мене да би говорио с тобом?”
25
Михеја му одговори: „Ето, видећеш онда кад се будеш склањао из собе у собу да се сакријеш.”
26
Тада рече цар Израиљев: „Ухвати Михеју и одведи га градском заповеднику Амону и царевом сину Јоасу.
27
Кажи им да овако говори цар: ‘Баците овог у тамницу и дајте му само хлеб и воду док се ја мирно не вратим.’”
28
Тада Михеја рече: „Ако се ти мирно вратиш, није Господ говорио преко мене.” Затим повика: „Чујте, сви народи!”
29
Цар Израиљев и цар Јудин Јосафат пођоше на Рамот галадски.
30
Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Ја ћу се преобући и поћи у бој, а ти задржи своје одело.” Тако се преобуче цар Израиљев и пође у бој.
31
Цар сиријски нареди заповедницима бојних кола, којих је било тридесет два, говорећи: „Не нападајте ни малог ни великог, него само цара Израиљевог!”
32
Заповедници бојних кола угледаше Јосафата и рекоше: „То је цар Израиљев!” Они пођоше да га нападну, а Јосафат проговори.
33
Тада заповедници бојних кола видеше да то није цар Израиљев, па га оставише.
34
Један војник насумице одапе стрелу и погоди цара Израиљевог у спој оклопа. Овај рече свом возачу: „Заокрени и изведи ме из боја јер сам рањен.”
35
Бој је тог дана бивао све жешћи, а цар је стајао наспрам Сиријаца. Увече он издахну. Крв из његове ране сливала се на кола.
36
При заласку сунца одјекну кроз војску: „Сваки нека оде у град свој и сваки у земљу своју!”
37
Тако погибе цар. Однесоше га у Самарију и сахранише га у Самарији.
38
Кад су прали кола у самаријском рибњаку, пси су лизали његову крв, а проститутке се ту купале, по речи коју је Господ казао.
39
Све остало што је Ахав чинио, како је градио кућу од слонове кости и како је утврђивао градове, зар није записано у књизи Дневник царева Израиљевих?
40
Ахав почину код отаца својих, а на његово место зацари се син његов Охозија.
41
Асин син Јосафат зацари се над Јудом четврте године Ахавовог царевања над Израиљем.
42
Јосафат је имао тридесет пет година када је почео да влада и царевао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува, а била је ћерка Силејева.
43
Он је сасвим ишао путем свога оца Асе, није скретао и чинио је све што је право у очима Господњим.
44
Једино није оборио идолске узвишице, па је народ још приносио жртве и кадио пред узвишицама.
45
Јосафат је био у миру са царем Израиљевим.
46
Остала дела Јосафатова која је чинио и које је ратове водио зар нису записани у књизи Дневника царева Јудиних?
47
Он је истребио из земље сакралне проститутке које су преостале из времена његовог оца Асе.
48
Тада није било цара у Идумеји, него је владао царев намесник.
49
Јосафат сагради тарсиске бродове да иду у Офир по злато. Они нису отишли јер су се бродови разбили у Есион-Гаверу.
50
Тада је Ахавов син Охозија рекао Јосафату: „Нека моје слуге пођу са слугама твојим на бродовима.” Међутим, Јосафат не пристаде.
51
Јосафат почину код отаца својих и сахранише га у Јерусалиму, код отаца његових. На његово место се зацари његов син Јорам.
52
Ахавов син Охозија зацарио се у Самарији над Израиљем седамнаесте године царевања Јосафатовог над Јудом. Владао је над Израиљем две године.
53
Он је чинио оно што је зло у очима Господњим и ишао је путем оца свога, путем мајке своје и путем Наватовог сина Јеровоама, који је наводио на грех Израиљце.
54
Служио је Валу и клањао му се. Тиме је разгневио Господа, Бога Израиљевог, онако како је чинио и отац његов.
← Chapter 21
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22