2 Corinthians 2

Serbian CNZ

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1А ово одлучих у себи – да вам не дођем опет у жалости.

2Јер ако ја вас жалостим, ко ће мене да весели – можда онај кога ја жалостим?

3И баш то сам вам писао да ми приликом мога доласка не причине жалост они који би требало да ме радују, уздајући се у све вас, да је моја радост радост свих нас.

4Писао сам вам, наиме, од многе невоље и стрепње у срцу, с многим сузама, али не да вас ожалостим, него да упознате љубав коју изобилно имам према вама.

5Ако је пак неко изазвао жалост, није мене ожалостио, него донекле, да не претерам, све вас.

6Томе је доста овај укор од већине,

7тако да, напротив, треба радије да му опростите и да га утешите, да превелика жалост дотичног не сатре.

8Зато вас молим да покажете љубав према њему.

9Ради тога сам вам баш и писао да познам вашу врсноћу, да ли сте у свему послушни.

10А коме ви нешто опраштате, томе опраштам и ја. Јер и ја што сам опростио, ако сам што опростио, опростио сам пред Христом вас ради,

11да нас сатана не превари; јер знамо шта он мисли.

12А кад сам дошао у Троаду да проповедам јеванђеље о Христу, па ми се отворише врата у Господу,

13нисам имао покоја у свом духу пошто нисам нашао свога брата Тита, него се опростих од њих и одох у Македонију.

14Али хвала Богу, који нам свагда даје победу у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис свога познања.

15Ми смо Христов угодни мирис Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају,

16једнима мирис од смрти за смрт, а другима мирис од живота за живот. И ко је за све ово подобан?

17Јер ми не тргујемо речју Божјом, као што то чине многи, него из чиста срца говоримо – као од Бога, пред Богом, у Христу.

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →