2 Corinthians 5

Serbian CNZ

← Chapter 4 Jump to: Chapter 6 →

1Знамо, наиме, ако се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, да имамо зграду од Бога, вечну кућу на небесима, која није људском руком саграђена.

2Та зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у свој небески стан;

3само ако смо се у њега обукли, нећемо се наћи голи.

4Јер ми, који смо у шатору, уздишемо оптерећени зато што не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно.

5А Бог нас је баш за то приправио тиме што нам је дао Духа као капару.

6Пошто смо, дакле, увек пуни поуздања и знамо да смо путници у туђини далеко од Господа, док год боравимо у телу –

7јер још у вери живимо, а не у гледању –

8уздамо се и спремни смо да радије изађемо из тела и да се код Господа настанимо као код куће.

9Зато се и старамо да му увек будемо угодни – било да смо већ код куће или још у туђини.

10Јер сви ми треба да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими према ономе што је учинио за време свога живота у телу, било добро – било зло.

11Знајући, дакле, за страх пред Богом, људе уверавамо, а пред Богом смо видни; а надам се да смо видни и у вашим савестима.

12Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо повода да се хвалите нама, да имате што одговорити онима који се хвале спољашношћу, а не оним што је у срцу.

13Јер ако нисмо били при чистој памети – то је било за Бога; ако смо разборити – за вас смо.

14Јер Христова љубав нас обузима кад смо дошли до овога закључка: Један је умро за све; значи да су сви умрли.

15А он је умро за све, да живи више не живе сами за себе, него ономе који је за њих умро и васкрснут био.

16Стога ми одсад никога више не познајемо по телу; ако смо и знали Христа по телу, сада га више тако не познајемо.

17Према томе, ако је ко у Христу – ново је створење; старо је прошло, види, постало је ново.

18А све је од Бога, који нас је преко Христа измирио са собом и који нам је дао службу помирења.

19Јер Бог је у Христу помирио свет са собом, не урачунавајући им њихове преступе и метнувши нас у реч помирења.

20Ми смо, дакле, посланици за Христа на тај начин што Бог опомиње преко нас. Молимо у име Христово: Помирите се с Богом!

21Онога који није знао греха Бог је учинио грехом за нас, да ми у њему постанемо праведност Божја.

← Chapter 4 Jump to: Chapter 6 →