bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Isaiah 10
Isaiah 10
Serbian CNZ
← Chapter 9
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 11 →
1
Тешко онима који издају одредбе неправедне и исписују строге прописе,
2
који ускраћују правду убогим и сиромасима отимају правицу, да удовице опљачкају и оплене сироте.
3
Шта ћете чинити у дан суда и казне која издалека долази на вас? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ћете оставити благо своје?
4
Неки ће у ропство пасти, а неки ће погинути. И поред тога, неће се стишати гнев његов, а рука његова остаје подигнута.
5
Тешко теби, Асире, шибо гнева мог! Он је штит у руци јарости моје!
6
Шаљем га на народ непослушан, на народ на који сам љут да га оплени и опљачка, и да га изгази као блато на улицама.
7
Међутим, он није мислио и у срцу свом није тако судио. Њему је у срцу да затре и истреби народе многе.
8
Он је говорио: „Зар нису кнезови моји – цареви?
9
Зар није Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?
10
Рука моја је досегнула царства богова чији су ликови били моћнији од јерусалимских и самаријских.
11
Зар нећу учинити Јерусалиму и његовим ликовима оно што сам учинио Самарији и њеним боговима?”
12
Кад заврши Господ све дело своје на гори Сиону и у Јерусалиму, тада ће казнити плод охолог срца цара асирског и дрско севање очију његових.
13
Он рече: „Силином руке своје учиних и мудрошћу, јер сам разуман, уклоних границе народима, блага њихова опљачках и сруших становнике њихове.
14
Рука моја као гнездо зграби богатства народа: као што се грабе јаја остављена, тако сам сву земљу узео, и не би никог да крилом махне или да запијуче.”
15
Зар се уздиже секира над оним који њом сече? Хоће ли се тестера величати над оним који њом ради? Као да прут маше оном који га држи или штап подиже оног који није од дрвета!
16
Зато ће Господ, Господ Саваот, послати силницима слабост, славу ће њихову спалити да гори као пламен.
17
Светлост Израиљева биће као пламен и светлост његова као ватра. У један дан запалиће и сагорети трње његово и чкаљ његов.
18
Лепоти шума његових и вртова његових уништиће и душу и тело, и биће као болесник кад изнемогне.
19
Остатак стабала лако ће се избројати, дете ће их пописати.
20
У тај дан остатак Израиљев и преживели из дома Јаковљевог неће се више ослањати на онога ко их бије, него ће се истински ослањати на Господа, Свеца Израиљевог.
21
Остатак, остатак Јаковљев обратиће се Богу Силном.
22
Ако би, Израиљу, народа твог било као песка морског, само ће се остатак његов вратити. Пропаст је одређена, правда је доводи.
23
Ту пропаст одређену извршиће Господ, Господ Саваот, по свој земљи.
24
Зато овако говори Господ, Господ Саваот: „Не бој се, народе мој, који на Сиону боравиш, Асира кад те шибом бије и штит свој на тебе подиже, попут Египћана!
25
Само мало, врло мало, и нестаће гнев мој. Тада ће их уништити јарост моја.”
26
Замахнуће бичем на њега Господ Саваот као што је ударио Мадијанце код стене Орив и штап ће дићи над морем као на путу из Египта.
27
У тај дан скинуће бреме његово с леђа твојих и јарам његов склизнуће с врата твог као по уљу.
28
Дође у Ајат, прође у Мигрон, размести се у Михмасу.
29
Пођоше кланцем, у Гаваји преноћише. Рама се препаде, Гаваја Саулова избеже.
30
Вичи из свег гласа, кћери Галимова! Слушај, Лаисе, одговори, Анатоте!
31
Мадмина побеже, становници гевимски утекоше!
32
Још данас заузеће Нов, руком својом замахује на гору кћери сионске, на брег јерусалимски.
33
Гле, Господ, Господ Саваот, силно гране креше, посећи ће што је високо, снизиће што је уздигнуто!
34
Исећи ће густу шуму секиром, пада Ливан пред Силним!
← Chapter 9
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 11 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66