bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Isaiah 17
Isaiah 17
Serbian CNZ
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 18 →
1
Говор Дамаску: „Гле, Дамаск нестаје као град и постаје гомила рушевина.
2
Опустеће градови ароирски, постаће испаша стадима. Лежаће у њима и нико их неће терати.
3
Нестаће бедема у Јефрему и царства у Дамаску. Десиће се остатку Арама, као и слави синова Израиљевих.” Тако говори Господ Саваот.
4
„У тај дан ће се смањити слава Јаковљева и истопиће се сало с тела његовог.
5
То ће бити као кад жетелац жито хвата и рука му класје жање. Биће као кад се класје сабира у долини рафајској.
6
Остаће у њој пабирци као кад се маслина отреса, по две-три на врху остану, а четири-пет на гранама дрвета.” Тако говори Господ, Бог Израиљев.
7
У тај дан погледаће човек на свог Створитеља и гледаће очи његове Свеца Израиљевог.
8
Неће више гледати на жртвенике, дела руку својих, нити ће гледати оно што су створили прсти његови – идоле и ликове.
9
У тај дан ће бити напуштени утврђени градови његови, као што су пустиње и шума, који су остављени пред синовима Израиљевим, и биће пустош.
10
Заборавио си Бога спасења свог и ниси се сетио стене силе своје. Зато сади дивне вртове и пресађуј у њих младице стране.
11
У дан кад их посадиш, обилазиш их и ујутру рано процветају саднице твоје. Међутим, пропадне жетва у дан невоље и бол ти остане.
12
Ох, каква је бука народа многих, хучу као што море хуче. Шуми народ као што шуме воде силне.
13
Жуборе народи као што жуборе воде силне, али кад им Он запрети, оне беже далеко, развејане као плева по брдима од ветра, као прах од вихора завитлан.
14
Увече, ето страха! Пре сванућа нема никог! То је судбина оних који нас поробљују и коб оних који нас пљачкају.
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 53
Chapter 54
Chapter 55
Chapter 56
Chapter 57
Chapter 58
Chapter 59
Chapter 60
Chapter 61
Chapter 62
Chapter 63
Chapter 64
Chapter 65
Chapter 66
Chapter 18 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
Recommended Reading
Commentary
Isaiah Commentaries
→
Devotional
Isaiah Devotional Guide
→
Get This Bible
Serbian CNZ Study Bible
→