2 Samuel 15

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 14 Jump to: Chapter 16 →

1После неког времена, Авесалом набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим.

2Устајао би рано и стајао поред пута који води према градској капији. Кад год би неко дошао да поднесе жалбу да је цар размотри, Авесалом би му довикнуо: »Из ког си града?« А када би му тај одговорио из ког је Израеловог племена,

3Авесалом би рекао: »Твоји захтеви су оправдани и исправни, али овде нема царевог представника који би те саслушао.«

4И још би додао: »Е, кад би мене поставили за судију у овој земљи! Онда би свако ко има неку жалбу или парницу могао да дође мени, а ја бих се постарао да му се суди по правди.«

5А кад год би му неко пришао да му се поклони, Авесалом би га загрлио и пољубио.

6Тако је поступао према свим Израелцима који су долазили цару да траже правду, и тако је освојио срце Израелаца.

7После четири године, Авесалом рече цару: »Пусти ме да одем у Хеврон и извршим завет који сам дао ГОСПОДУ.

8Док сам ја, твој слуга, живео у Гешуру, у Араму, овако сам се заветовао: ‚Ако ме ГОСПОД одведе назад у Јерусалим, поклонићу се ГОСПОДУ у Хеврону.‘«

9»Иди у миру«, рече му цар, и Авесалом оде у Хеврон.

10Потом Авесалом посла тајне гласнике по свим израелским племенима, да кажу: »Чим зачујете звук овнујског рога, реците: ‚Авесалом је цар у Хеврону!‘«

11С Авесаломом је било отишло две стотине људи из Јерусалима. Били су позвани као гости и пошли су ништа не слутећи.

12Док је Авесалом приносио жртве, посла по Ахитофела Гилонца, Давидовог саветника, да дође из свог родног града Гила. Тако је завера ојачала и народ се у све већем броју приклањао Авесалому.

13Један гласник дође Давиду и рече: »Израелци су се приклонили Авесалому.«

14На то Давид рече свим својим службеницима који су с њим били у Јерусалиму: »Бежимо сместа, иначе му ниједан од нас неће умаћи! Одмах кренимо, да нас не предухитри и порази, па мачем побије све у граду!«

15Цареви службеници одговорише: »Господару царе, учинићемо како год одлучиш.«

16Цар крену пешице, а сви његови укућани за њим. Оставио је само десет наложница да воде бригу о палати.

17Док су цар и сав народ одлазили из града, стадоше код последње куће.

18Крај њега прођоше сви његови службеници, а тако и Керећани и Пелетовци, и свих шест стотина Гитејаца који су дошли с њим из Гата.

19Цар упита Итаја Гитејца: »Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани уз новог цара. Ти си странац, изгнаник из своје земље.

20Колико јуче си дошао к нама, па зар да те већ данас терам да се унаоколо потуцаш са мном, кад ни сам не знам куда идем? Врати се и са собом поведи своју сабраћу, а Божија љубав и верност нека буду с тобом.«

21Али Итај одговори цару: »Тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, господару царе, где год будеш ти, жив или мртав, бићу и ја, твој слуга.«

22На то му Давид рече: »Добро, иди напред.« Тако Итај Гитејац оде напред са свим својим људима и женама и нејачи која је била с њима.

23Цела земља је гласно плакала док је сав онај народ пролазио. Цар пређе преко долине Кидрон, и сав народ крену путем према пустињи.

24Био је ту и Садок и Левити који су носили Ковчег Божијег савеза. Они спустише Божији ковчег, па је Авиатар приносио жртве док сав народ није изашао из града.

25Цар рече Садоку: »Врати Божији ковчег у град. Ако нађем милост у ГОСПОДЊИМ очима, он ће ме вратити и дати ми да опет видим и Ковчег и његово боравиште.

26Али ако каже: ‚Нисам задовољан тобом‘, нека са мном чини како мисли да је најбоље.«

27Цар још рече свештенику Садоку: »Ти си виделац. Врати се у град у миру, са својим сином Ахимаацом и с Јонатаном сином Авиатаровим,

28а ја ћу чекати на газовима у пустињи док од вас не примим поруку.«

29Тако Садок и Авиатар вратише Божији ковчег у Јерусалим и тамо остадоше.

30Давид се пењао уз Маслинску гору плачући. Глава му је била покривена, а ноге босе. И сав народ који је био с њим покрио је главу и плакао.

31Давиду рекоше: »Ахитофел је међу завереницима с Авесаломом.« Стога се Давид помоли: »ГОСПОДЕ, учини да Ахитофелови савети буду неразумни.«

32Када је Давид стигао на врх, тамо где се клањао Богу, дочека га Хушај Аркијац, раздеране одеће и главе посуте земљом.

33Давид му рече: »Ако пођеш са мном, бићеш ми само на терет.

34Али, ако се вратиш у град и кажеш Авесалому: ‚Бићу ти слуга, царе. Био сам слуга твога оца, а сада ћу бити твој‘, моћи ћеш да ми помогнеш тако што ћеш осујећивати Ахитофелове савете.

35Тамо ће с тобом бити и свештеници Садок и Авиатар, па им ти преноси све што будеш чуо у царевој палати.

36С њима су и њихова два сина: Ахимаац син Садоков и Јонатан син Авиатаров. По њима ми јављај све што будеш чуо.«

37Тако Давидов пријатељ Хушај стиже у Јерусалим баш кад је Авесалом улазио у град.

← Chapter 14 Jump to: Chapter 16 →