2 Samuel 5

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 4 Jump to: Chapter 6 →

1Сва израелска племена дођоше Давиду у Хеврон и рекоше: »Ми смо твоја крв.

2Раније, док нам је Саул био цар, ти си био тај који је предводио Израел у војним походима. ГОСПОД ти је рекао: ‚Ти ћеш бити пастир моме народу Израелу и бићеш владар над њим.‘«

3Када су све старешине Израела дошле цару Давиду у Хеврон, он склопи с њима савез пред ГОСПОДОМ и они га помазаше за цара Израела.

4Давид је имао тридесет година када је постао цар, а владао је четрдесет година.

5У Хеврону је над Јудом владао седам година и шест месеци, а у Јерусалиму је тридесет три године владао над целим Израелом и Јудом.

6После тога цар и његови људи кренуше на Јерусалим, да нападну Јевусејце који су живели у земљи. Јевусејци рекоше Давиду: »Нећеш ући овамо! Чак би те и слепи и хроми спречили!« Мислили су: »Немогуће је да Давид уђе овамо.«

7Али Давид ипак освоји тврђаву Сион, то јест Давидов град.

8Тога дана Давид рече: »Ко хоће да порази Јевусејце мора, пењући се кроз проров за воду, да дође до оних ‚слепих и хромих‘ који ме мрзе.« Зато се каже: »Слепи и хроми неће ући у палату.«

9Давид се настани у тврђави и назва је Давидов град. Затим поче да зида свуда уоколо, од Мила према унутра.

10Давид је постајао све моћнији, јер је с њим био ГОСПОД, Бог над војскама.

11Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, тесаре и зидаре, и они Давиду подигоше палату.

12Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.

13Када је отишао из Хеврона, Давид у Јерусалиму узе себи још наложница и жена, па му се родило још синова и кћери.

14Ово су имена деце која су му се тамо родила: Шамуа, Шовав, Натан, Соломон,

15Јивхар, Елишуа, Нефег, Јафија,

16Елишама, Елјада и Елифелет.

17Чувши да је Давид помазан за цара Израела, Филистејци кренуше са свом својом војском да га траже. Али Давид сазна за то и оде у своје скровиште,

18а Филистејци дођоше и разместише се по долини Рефаим.

19Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли ми их предати у руке?« А ГОСПОД му одговори: »Нападни, јер ћу ти их сигурно предати у руке.«

20Тако Давид оде до Ваал-Перацима и тамо порази Филистејце. Он рече: »Као што вода проваљује, тако је ГОСПОД преда мном провалио међу моје непријатеље.« Стога то место назваше Ваал Перацим.

21Филистејци су тамо оставили своје идоле, па их Давид и његови људи однеше.

22Филистејци и други пут дођоше и разместише се по долини Рефаим,

23па Давид опет упита ГОСПОДА. ГОСПОД му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа.

24Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у напад, јер ће то значити да је ГОСПОД кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«

25Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па је убијао Филистејце од Геве до Газера.

← Chapter 4 Jump to: Chapter 6 →