Daniel 10

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 9 Jump to: Chapter 11 →

1Треће године владавине Кира, цара Персије, Данилу, који се звао и Валтасар, би објављена порука. Порука је била истинита, али било ју је веома тешко разумети. Разумевање поруке дође му у виђењу.

2»Ја, Данило, био сам тада три седмице у жалости.

3Нисам јео бирана јела, нисам окусио ни меса ни вина и нисам се мазао уљем док не прођоше те три седмице.

4Двадесет четвртог дана првог месеца, док сам био на обали велике реке Тигар,

5подигох поглед, а кад тамо – човек обучен у ланену одећу, а око струка му појас од најчистијег злата!

6Тело му је било као хризолит, лице као муња, очи као горуће бакље, руке и ноге као углачана бронза, а глас као жамор мноштва.

7Само сам ја, Данило, гледао ово виђење. Људи који су били са мном нису га видели, али их обузе силан страх, па побегоше и сакрише се.

8»Тако сам остао сâм и гледао ово велико виђење. Снага ме остави, лице ми насмрт пребледе и осетих се беспомоћно.

9Тада га чух како говори и, кад га чух, онесвестих се и падох ничице.

10»Онда ме дотаче рука и подиже ме на дрхтава колена и руке.

11»Он ми рече: ‚Данило, Божији миљениче, добро пази на речи које ћу ти говорити и усправи се, јер сам сада послат теби.‘ »Када ми је то рекао, устадох дрхтећи.

12»Он ми рече: ‚Не бој се, Данило. Од првог дана када си одлучио да разумеш и да се понизиш пред својим Богом, твоје речи су услишене и ја сам дошао због њих.

13Али, заповедник персијског царства опирао ми се двадесет један дан. Тада ми је Михаило, један од главних заповедника, прискочио у помоћ, јер сам био остао сâм против цара Персије,

14а ја дођох да ти објасним шта ће се догодити твоме народу у последња времена, јер ово је виђење за дане који тек треба да дођу.‘

15»Када је он то изговорио, ја оборих поглед ка земљи и занемех.

16»Тада ми онај који је изгледао као човек додирну усне, па ја отворих уста и почех да говорим. »Рекох ономе који је стајао преда мном: ‚Господару, обузела ме је тескоба због овог виђења и занемоћао сам.

17Како да онда ја, твој слуга, разговарам с тобом, господару? Снага ме је оставила и једва дишем.‘

18»Тада ме онај који је изгледао као човек дотаче и оснажи,

19па рече: ‚Не бој се, Божији миљениче. Мир с тобом. Буди јак. Буди храбар.‘ »Када ми је то рекао, снага ми се поврати, па рекох: ‚Говори, господару, јер си ме оснажио.‘

20»А он рече: ‚Знаш ли зашто сам дошао к теби? Сада ћу се вратити да се борим против заповедника Персије, а када ја одем, доћи ће заповедник Грчке.

21Али, прво ћу ти рећи шта је записано у Књизи истине. Нема никога ко ме подржава против ових, осим Михаила, вашег заповедника.

← Chapter 9 Jump to: Chapter 11 →