Daniel 8

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 7 Jump to: Chapter 9 →

1»Треће године владавине цара Валтасара, ја, Данило, имао сам још једно виђење после оног које сам имао раније.

2У том виђењу видех себе у тврђави града Сузе, у покрајини Елам, и у виђењу сам био крај прокопа Улаја.

3Подигох поглед, а кад тамо – ован стоји крај прокопа. Имао је два рога, оба дугачка, али је један био дужи од другог, а израстао је касније.

4Видех овна како боде на запад, на север и на југ. Ниједна животиња није могла да му се одупре ни да се отргне од његове власти. Радио је шта год је хтео и осилио се.

5»Док сам размишљао о томе, а оно – са запада дође јарац. Прешао је преко целе земље не додирујући тле, а међу очима је имао силан рог.

6Он стиже до дворогог овна ког сам видео како стоји крај прокопа и свом жестином јурну на њега.

7Видех како дође до овна и бесно навали на њега, удари га и поломи му оба рога. Ован није имао снаге да му се одупре, па га јарац обори на земљу и изгази. И нико није могао да избави овна из јарчеве власти.

8»Јарац постаде веома силан, али када је био на врхунцу моћи, поломи му се онај велики рог, а место њега четири силна рога израстоше према све четири стране света.

9Из једног од њих израсте мали рог, који силно порасте према југу и према истоку, према Лепој земљи.

10Он порасте све до небеске војске и баци неке од њих и неке звезде на земљу и изгази их.

11Постави се као да је велик исто колико и Заповедник небеске војске, одузе му свакодневну жртву и разори његово светилиште.

12Војска и свакодневна жртва дате су му у побуни. Он обори истину на земљу и би успешан у свему што је чинио.

13»Тада чух једног светога како говори, а један други свети га упита: ‚Докле ће трајати све ово из овог виђења о свакодневној жртви, о побуни која пустоши и о гажењу светилишта и војске?‘

14»Он ми рече: ‚Још две хиљаде триста вечери и јутара, па ће светилиште бити освештано.‘«

15»Док сам ја, Данило, гледао ово виђење и покушавао да га разумем, а оно – пред мене стаде неко као човек.

16»Зачух људски глас са прокопа Улаја како довикује: ‚Гаврило, објасни овоме виђење!‘

17»Тако онај дође до места где сам стајао. А док је прилазио, обузе ме страх и ја падох ничице. »Он ми рече: ‚Сине човечији, схвати да је ово виђење за време краја.‘

18»А док ми је он говорио, ја сам био у дубоком сну, лицем према земљи. »Он ме дотаче и подиже на ноге,

19па рече: ‚Ево, рећи ћу ти шта ће се догодити касније, у време срџбе, јер ће крај бити у одређено време.

20Двороги ован кога си видео представља цареве Медије и Персије.

21Рутави јарац је цар Грчке, а онај велики рог међу његовим очима је први цар.

22Четири рога која су израсла на месту оног поломљеног рога представљају четири царства која ће настати из његовог народа, али неће имати његову снагу.

23Пред крај њиховог царства, када се ти бунтовници потпуно изопаче, појавиће се један окрутан цар, вешт у сплеткама.

24Постаће силно моћан, али не својом снагом. Изазваће запањујуће уништење и успевати у свему што предузме. Уништиће моћне и свети народ.

25Својом лукавошћу учиниће да превара напредује. Узохолиће се и уништити многе у време мира, а супротставиће се и Кнезу над кнежевима. Али биће скршен, и то не људском руком.

26»‚Ово виђење о вечерима и јутрима које ти је дато истинито је. Али ти га запечати, јер је оно за далеку будућност.‘

27»Ја, Данило, занемоћах, па сам био болестан неколико дана. Потом устадох и наставих да обављам послове за цара. Оно виђење ме је сасвим збунило и нисам га разумео.«

← Chapter 7 Jump to: Chapter 9 →