John 19

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 18 Jump to: Chapter 20 →

1Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују.

2Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем.

3Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га.

4Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.«

5Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!«

6Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!« »Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.«

7А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!«

8Када је Пилат то чуо, још више се уплаши,

9па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?« Али Исус му не одговори.

10Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?«

11»Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.«

12Отада је Пилат настојао да га ослободи. Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!«

13Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата.

14А био је Дан припреме за Пасху, око поднева. Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!«

15А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!« »Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат. А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!«

16Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше.

17Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота –

18где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.

19Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја***.

20Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.

21Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«

22А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«

23Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.

24Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже: »Моју одећу разделише међу собом и бацише коцку за моје одело.« И војници тако и учинише.

25А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.

26Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«

27Затим рече ученику: »Ево ти мајке.« И од тога часа ученик је узе к себи.

28После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.«

29А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.

30Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну.

31Пошто је био Дан припреме, Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан – да им се поломе ноге, а тела скину.

32И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом.

33А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге,

34него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода.

35За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете –

36то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.«

37А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.«

38После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело.

39А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри мешавине смирне и алоја.

40Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују.

41А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен.

42Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.

← Chapter 18 Jump to: Chapter 20 →