John 3

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →

1А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.

2Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«

3»Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново, не може да види Божије царство.«

4»Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«

5»Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство.

6Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је.

7Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите.

8Ветар дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«

9А Никодим упита: »Како то може бити?«

10»Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш!

11Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство.

12О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским?

13Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега.

14И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији,

15да свако ко у њега верује има вечни живот.«

16Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот.

17Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе.

18Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина.

19А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла.

20Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело.

21А ко живи у складу са истином, излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.

22После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао.

23А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се.

24Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.

25А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.

26Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«

27»Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован.

28»Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘

29Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна.

30Он треба да расте, а ја да се смањујем.«

31Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је.

32Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство.

33А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит.

34Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог не даје Духа на меру.

35Отац воли Сина и све му је предао у руке.

36Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →