Joshua 13

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 12 Jump to: Chapter 14 →

1Када је Исус Навин зашао у дубоку старост, ГОСПОД му рече: »Зашао си у дубоку старост, а остало је још много земље да се запоседне.

2Ово је земља која је још остала: сва подручја Филистејаца и Гешураца,

3подручје од реке Шихор, источно од Египта, до границе Екрона на северу – све се то рачуна као ханаанско подручје иако је на њему пет филистејских владара у Гази, Ашдоду, Ашкелону, Гату и Екрону, и Авијци

4на југу – сва ханаанска земља и Меара, која припада Сидонцима, све до Афека на аморејској граници,

5земља Гевелаца и цео Либан према истоку, од Ваал-Гада испод горе Хермон до Лево-Хамата.

6»Ја сâм истераћу испред Израелаца све Сидонце који живе у горју од Либана до Мисрефот-Мајима, а ти се само постарај да ту земљу коцком доделиш Израелу у наследство, као што сам ти заповедио.

7Раздели је као наследство на девет племена и половину Манасијиног племена.«

8Друга половина Манасије, Рувимовци и Гадовци добили су наследство које им је Мојсије дао с оне, источне стране реке Јордан, онако како им га је он, слуга ГОСПОДЊИ, доделио:

9од Ароера на ивици кланца Арнона, и од града усред кланца, укључујући целу висораван Медву све до Дивона

10и све градове Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, до границе Амонаца,

11затим Гилад, подручје Гешураца и Маахатоваца, целу гору Хермон и цео Башан све до Салхе –

12то јест цело царство Ога у Башану. Ог је владао у Аштароту и Едреју и био један од последњих Рефајаца. Мојсије их је поразио и заузео њихову земљу.

13Али Израелци нису истерали Гешурце и Маахатовце, па ови живе међу Израелцима и дан-данас.

14Левијевом племену Мојсије није дао земљу у наследство, јер су њихово наследство жртве ГОСПОДУ, Богу Израеловом, спаљене ватром – као што им је и обећао.

15Ово је Мојсије дао Рувимовом племену по његовим братствима:

16Подручје од Ароера на ивици кланца Арнона, укључујући град усред кланца, и целу висораван иза Медве

17са Хешбоном и свим његовим градовима на висоравни укључујући Дивон, Бамот Ваал, Бет Ваал Меон,

18Јахцу, Кедемот, Мефаат,

19Кирјатајим, Сивму, Церет Шахар на брду у долини,

20Бет Пеор, обронке Пизге и Бет Јешимот,

21то јест све градове на висоравни и цело царство Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону. Мојсије је поразио њега и мидјанске поглаваре Евија, Рекема, Цура, Хура и Реву – Сихонове кнежеве који су живели у тој земљи.

22Осим оних који су убијени у боју, Израелци су мачем погубили и врача-погађача Валаама сина Веоровог.

23Граница Рувимоваца била је обала реке Јордан. Ти градови и њихова села били су наследство Рувимоваца по њиховим братствима.

24Ово је Мојсије дао Гадовом племену по његовим братствима:

25Подручје Јаазера, све гиладске градове и половину земље Амонаца све до Ароера близу Рабе,

26и од Хешбона до Рамат-Мицпе и Бетонима, и од Маханајима до границе Девира,

27а у долини, Бет Харам, Бет-Нимру, Сукот и Цафон са преосталим делом царства Сихона, цара Хешбона. Западна граница им је била река Јордан све до Кинеретског мора.

28Ти градови и њихова села били су наследство Гадоваца по њиховим братствима.

29Ово је Мојсије дао половини Манасијиног племена по његовим братствима:

30Подручје од Маханајима, укључујући цео Башан, цело царство Ога, цара Башана, свих шездесет Јаирових насеља у Башану,

31пола Гилада са Аштаротом и Едрејем, Оговим царским градовима у Башану. То је припало потомцима Махира сина Манасијиног – половини Махирових синова по њиховим братствима.

32То је наследство које је Мојсије расподелио када је био на Моавским пољанама, с оне стране Јордана, источно од Јерихона.

33Левијевом племену Мојсије није дао земљу у наследство. Њихово наследство је ГОСПОД, Бог Израелов, као што им је обећао.

← Chapter 12 Jump to: Chapter 14 →