Joshua 9

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 8 Jump to: Chapter 10 →

1Када су сви цареви западно од реке Јордан – они у Горју, Шефели и дуж целе обале Великог мора све до Либана: цареви Хетита, Аморејаца, Ханаанаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца – чули шта се догодило,

2окупише се да заједничким снагама нападну Исуса Навина и Израел.

3Чувши шта је Исус Навин учинио са Јерихоном и Ајем, житељи Гивона

4прибегоше лукавству. Одоше и узеше хране, па на магарце натоварише отрцане вреће и старе, поцепане и искрпљене мешине за вино.

5На ноге обуше изношене и закрпљене сандале и обукоше стару одећу. Сав хлеб који су понели као залиху био је бајат и буђав.

6Када су дошли Исусу Навину у табор у Гилгалу, рекоше њему и Израелцима: »Долазимо из далеке земље. Склопите с нама савез.«

7»А шта ако живите близу нас?« упиташе Израелци Хивијце. »Како онда да с вама склопимо савез?«

8»Твоје смо слуге«, рекоше они Исусу Навину, а он их упита: »Ко сте ви и одакле сте дошли?«

9Они одговорише: »Ми, твоје слуге, дошли смо из веома далеке земље због гласа о ГОСПОДУ, твоме Богу. Јер, чули смо за све што је учинио у Египту

10и за све што је учинио са двојицом аморејских царева источно од реке Јордан – Сихоном, царем Хешбона, и Огом, царем Башана, који је владао у Аштароту.

11Зато нам наше старешине и сви становници наше земље рекоше: ‚Узмите залиха хране за пут, па идите и састаните се с њима и реците им: »Ваше смо слуге. Склопите с нама савез.«‘

12Овај наш хлеб био је још топао када смо га понели од куће оног дана кад смо пошли к вама, а сада је, ево, бајат и буђав.

13И ове мешине за вино биле су нове када смо их напунили, а сада су се, ево, поцепале. И одећа и сандале су нам се отрцале од дуга пута.«

14Израелци прегледаше њихове залихе хране, али ништа о томе не упиташе ГОСПОДА.

15Исус Навин склопи с њима мир и савез којим се обавеза да ће их пустити да живе, а поглавари заједнице то потврдише заклетвом.

16Али три дана након склапања савеза, Израелци сазнаше да су им Гивонци суседи, да живе близу њих.

17Стога Израелци кренуше на пут и трећега дана стигоше до њихових градова – Гивона, Кефире, Беерота и Кирјат-Јеарима –

18али их не нападоше јер су им се поглавари заједнице заклели ГОСПОДОМ, Богом Израеловим. Цела заједница поче да гунђа против поглаварâ,

19али сви поглавари одговорише: »Заклели смо им се ГОСПОДОМ, Богом Израеловим и сада не смемо да их дирамо.

20Ево шта ћемо да урадимо: пустићемо их да живе, да се на нас не свали Божија срџба због кршења заклетве којом смо им се заклели.

21Пустите их да живе«, рекоше, »али нека буду дрвосече и водоноше за целу заједницу.« Тако поглавари одлучише о њима.

22Тада Исус Навин позва Гивонце и рече им: »Зашто сте нас преварили рекавши: ‚Живимо далеко од вас,‘ када, у ствари, живите близу нас?

23Сада сте под проклетством: никада нећете престати да служите као дрвосече и водоноше за Дом мога Бога.«

24Они му одговорише: »Нама, твојим слугама, јасно је речено да је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио свом слузи Мојсију да вам дâ сву ову земљу и да пред вама затре све њене становнике. Стога смо се због вас уплашили за свој живот и зато смо тако поступили.

25Сада смо у твојим рукама. Уради с нама онако како мислиш да је добро и исправно.«

26И Исус Навин овако уради: избави их из руку Израелаца и ови их не побише.

27Тога дана их одреди за дрвосече и водоноше за заједницу и за ГОСПОДЊИ жртвеник на месту које ће ГОСПОД изабрати, и они су то и дан-данас.

← Chapter 8 Jump to: Chapter 10 →