Philippians 1

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

Jump to: Chapter 2 →

1Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Христу Исусу у Филипима, заједно с надгледницима и ђаконима:

2милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.

3Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим.

4У свакој својој молитви за вас увек се с радошћу молим

5због вашег удела у еванђељу од првог дана до сада,

6уверен у ово: Онај који је у вама започео добро дело, довршиће га до Дана Христа Исуса.

7И право је да тако мислим о свима вама, јер вас носим у свом срцу – све вас који, било да сам у оковима, било да браним и учвршћујем еванђеље, имате са мном удела у милости.

8Бог ми је сведок колико, љубављу Христа Исуса, чезнем за свима вама.

9И за ово се молим: да ваша љубав све више и више обилује у спознању и свакој проницљивости,

10да можете да просудите шта је боље и да будете чисти и беспрекорни за Дан Христов,

11пуни плодова праведности који долазе кроз Исуса Христа, на Божију славу и хвалу.

12Хоћу да знате, браћо, да је ово што ме задесило послужило напредовању еванђеља.

13Тако је свем преторијуму и свима осталима постало јасно да сам ја у оковима ради Христа,

14а већина браће у Господу, охрабрена мојим оковима, све више се усуђује да без страха говори Божију реч.

15Једни, додуше, проповедају Христа из зависти и надметања, а други од добре воље.

16Ови други из љубави, јер знају да сам овде ради одбране еванђеља,

17а они први објављују Христа из частољубља, неискрено, мислећи да ће мојим оковима додати још неку невољу.

18Па шта онда? Важно је да се на сваки начин – било из рђавих, било из добрих побуда – објављује Христос, и томе се радујем. И радоваћу се,

19јер знам да ће се посредством ваших молитви и уз помоћ Духа Исуса Христа то што ме снашло преокренути на моје избављење.

20Жељно ишчекујем и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ћу имати довољно поуздања да се и сада, као и увек, Христос прослави у мом телу, било мојим животом, било смрћу.

21Јер, за мене је живот Христос, а смрт добитак.

22Ако будем живео у телу, то ће за мене значити плодан рад. А шта ћу одабрати, не знам.

23Притешњен сам између овога двога: желим да одем и да будем са Христом, што је много боље,

24али ради вас је потребније да останем у телу.

25Уверен у то, знам да ћу остати и бити са свима вама ради вашег напретка и радости у вери,

26да се још више поносите због мене у Христу зато што сам поново с вама.

27Само, понашајте се достојно Христовог еванђеља. Тако ћу – било да дођем и видим вас, било да сам одсутан и чујем о вама – знати да чврсто стојите у једном духу и једнодушно се борите за веру еванђеља,

28ни у чему се не плашећи противникâ. Њима је то знак пропасти, а вама спасења, и то од Бога.

29Јер, вама је дата милост не само да у Христа верујете него да за њега и страдате,

30водећи борбу какву сте видели да ја водим, а и сада чујете да је водим.

Jump to: Chapter 2 →