Philippians 2

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1Ако, дакле, имате неко охрабрење у Христу, неку утеху љубави, ако имате неко заједништво у Духу, неку нежност и самилост,

2онда употпуните моју радост: будите сложни, негујте исту љубав, будите једнодушни, мислима усмерени на једно.

3Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе.

4Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других.

5Размишљајте исто као и Христос Исус:

6Он, који је у Божијем обличју, није сматрао пленом своју једнакост с Богом,

7него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге, поставши сличан људима. И када је по спољашности постао сличан човеку,

8понизио је самога себе поставши послушан до смрти, и то смрти на крсту.

9Зато га је Бог и узвисио на највише место и дао му име изнад сваког имена,

10да се на Исусово име савије свако колено на небу и на земљи и под земљом,

11и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.

12Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу.

13Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.

14Све чините без гунђања и препирања,

15да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у коме светлите као звезде у свемиру,

16држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов – да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио.

17Али, ако се и као леваница изливам жртвујући се и служећи Богу ради ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама.

18Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.

19Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама.

20Немам, наиме, никог другог ко би му био једнак по души и ко би се тако искрено бринуо за вас.

21Јер, сви траже своје, а не оно што је Исуса Христа.

22А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу.

23Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном.

24А уверен сам у Господу да ћу и сам ускоро доћи.

25Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита – свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама –

26пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан.

27А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао – и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост.

28Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан.

29Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он.

30Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →