Acts 20

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 19 Jump to: Chapter 21 →

1Када се буна стишала, Павле је послао по ученике и охрабрио их. Затим се поздравио са њима и отпутовао у Македонију.

2Пролазећи тим крајевима, охрабривао је ученике многим речима. Тако је стигао у Грчку,

3где је остао три месеца. Али, баш кад је требало да отплови у Сирију, дознао је да су Јевреји сковали заверу против њега. Зато је одлучио да се врати преко Македоније.

4Придружили су му се: Пиров син Сопатер из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве, Тимотеј, те Тихик и Трофим из Мале Азије.

5Они су отишли пре нас и сачекали нас у Троади.

6После празника Бесквасних хлебова, отпловили смо из Филипа и за пет дана стигли у Троаду, где смо остали недељу дана.

7У недељу смо се окупили на причест. Павле је поучавао народ, али како је намеравао да отпутује следећег дана, наставио је да проповеда све до поноћи.

8У горњој соби, у којој смо се сабрали, било је много светиљки.

9Како се Павлово научавање одужило, један младић по имену Евтих, који је седео на прозору, утону у дубок сан, те савладан сном, паде с трећег спрата. Када су га подигли, био је мртав.

10Павле је сишао, наднео се над њим, загрлио га и рекао: „Не узнемиравајте се, још је жив!“

11Затим се вратио горе, разломио хлеб и јео, па им је још дуго говорио — све до зоре. Након тога је отишао.

12А младића су довели кући живог, те су се веома утешили.

13Ми смо се, пак, раније укрцали на брод и отпловили за Ас. Оданде је требало да поведемо Павла. Он је, наиме, тако одредио, намеравајући да са̂м путује копном.

14Када се састао са нама у Асу, укрцали смо га у лађу и отишли у Митилину.

15Сутрадан смо отпловили оданде и дошли надомак Хиоса. Прекосутра смо пристали у Самосу, а следећег дана смо стигли у Милит.

16Павле је одлучио да заобиђе Ефес да се не би задржавао у Малој Азији; журио се да, ако је могуће, на празник Педесетнице буде у Јерусалиму.

17Из Милита је послао људе у Ефес и позвао црквене старешине.

18Када су дошли к њему, Павле им је рекао: „Ви знате како сам се све време владао међу вама од првог дана када сам ступио у Малу Азију.

19Служио сам Господу са свом понизношћу, уз сузе и невоље које су ме задесиле због јудејских заседа.

20Нисам пропустио ништа корисно да вам навестим и да вас поучим, како јавно, тако и по кућама.

21Уверавао сам и Јевреје и Грке да се морају окренути Богу у покајању и веровати у нашег Господа Исуса.

22А сад, ево, по налогу Духа, идем у Јерусалим и не знам шта ме чека тамо.

23Једино што ми Дух Свети потврђује у сваком граду је да ме чекају окови и невоље.

24До свог живота ми нимало није стало, већ само до тога да истрчим трку и довршим службу коју сам добио од Господа Исуса — да објавим Радосну вест о Божијој милости.

25Сада знам да ме нико од вас међу којима сам био, док сам путовао и проповедао о Царству Божијем, више неће видети.

26Зато вам јамчим на данашњи дан да нисам крив ни за чију пропаст,

27јер нисам пропустио да вам објавим сав наум Божији.

28Пазите на себе и на стадо над којим вас је Дух Свети поставио као надгледнике, да напасате цркву Божију, коју је он стекао својом крвљу.

29Знам, наиме, да ће после мог одласка доћи међу вас крволочни вуци који неће штедети стада.

30Чак ће се и међу вама самима појавити они који ће извртати учење како би одвукли ученике за собом.

31Зато будите на опрезу! Сећајте се да три године, дан и ноћ, нисам престајао да са сузама опомињем свакога од вас.

32А сада вас поверавам Богу и његовој милостивој речи која вас може изградити и дати вам наследство међу свима који су посвећени.

33Ничије сребро, злато или одећу нисам пожелео.

34И сами знате да сам се сопственим рукама постарао за своје личне потребе, као и за потребе својих сарадника.

35У свему сам вам дао пример: да се тако треба трудити и старати се за немоћне, сећајући се речи Господа Исуса: ’Блаженије је давати, него примати.’“

36Кад је изрекао ово, клекнуо је, па се помолио са свима њима.

37Тада су сви гласно заплакали, пали у загрљај Павлу и изљубили га.

38Највише их је ожалостило кад је рекао да га више неће видети. Затим су га испратили на лађу.

← Chapter 19 Jump to: Chapter 21 →

Recommended Reading

Commentary Acts Commentaries → Devotional Acts Devotional Guide → Get This Bible NST Study Bible →