Acts 28

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 27 Jump to:

1Пошто смо се спасли, сазнали смо да се то острво зове Малта.

2Становници Малте су нам исказали несвакидашњу љубазност. Заложили су ватру и све нас позвали к њој због кише која је падала и због хладноће.

3А када је Павле сакупио гомилу грања и ставио на ватру, изађе змија од топлоте и ухвати му се за руку.

4Угледавши змију како му виси на руци, домороци рекоше један другоме: „Овај човек је сигурно убица; умакао је мору, али му Правда не дозвољава да живи.“

5Но, Павле стресе змију у ватру и ништа му се не догоди.

6Људи су очекивали да ће отећи или да ће изненада пасти мртав. Но, кад су после дугог чекања видели да му се ништа необично није догодило, променили су мишљење и рекли да је бог.

7Близу тог места се налазило имање главара тог острва, по имену Публије. Он нас је примио и три дана нас љубазно угостио.

8Публијев отац је тада лежао свладан грозницом и срдобољом. Павле му је пришао, помолио се, положио руке на њега и исцелио га.

9Након што се ово догодило, и остали болесници са острва су долазили и били исцељени.

10Становници су нам указали многе почасти, а када смо одлазили, снабдели су нас са свим што нам је било потребно.

11После три месеца, укрцасмо се на неку александријску лађу која је презимила на острву и која је на себи имала заштитни знак близанаца Кастора и Полукса.

12Допловили смо у Сиракузу, где смо остали три дана.

13Оданде смо пловећи уз обалу дошли у Региум. Сутрадан је почео да дува јужни ветар, тако да смо већ следећег дана стигли у Путеоле.

14Тамо смо нашли неку браћу која су нас позвала да проведемо са њима недељу дана. Тако смо дошли у Рим.

15Кад су браћа из Рима чула да долазим, изашли су нам у сусрет чак до Апијевог форума и Три крчме. Видевши их, Павле захвали Богу и охрабри се.

16Када смо стигли у Рим, Павлу је било допуштено да станује као самац са једним војником који га је чувао.

17После три дана, Павле је сазвао јудејске вође. Када су се окупили, Павле им је рекао: „Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа или обичаја наших предака, ипак су ме оковали у Јерусалиму и изручили ме Римљанима.

18Када су ме испитали, хтели су да ме пусте, јер нису нашли никакву кривицу због које бих био осуђен на смрт.

19Но, будући да су се Јевреји успротивили томе, био сам принуђен да се позовем на цара; али не зато да бих оптужио свој народ.

20Зато сам вас позвао да вас видим и да вам кажем да сам окован овим ланцем због Израиљеве наде.“

21Они му одговорише: „Нисмо примили никаква писма из Јудеје у вези са тобом, нити је ко од браће дошао оданде и јавио нам или рекао нешто лоше о теби.

22Ипак, желимо да чујемо шта су твоји погледи, јер нам је познато да се против ове секте свуда говори.“

23Пошто су му заказали један дан, дошли су у његов стан у још већем броју. Павле им је од јутра до мрака говорио и сведочио о Божијем Царству, убеђујући их о Исусу на темељу Мојсијевог Закона и Пророка.

24Једни су били уверени у оно што је Павле рекао, док други нису поверовали.

25И како нису могли да се сложе, почели су да се разилазе. Након тога, Павле је дао свој суд: „Свети Дух је рекао истину вашим прецима преко пророка Исаије:

26’Иди к овом народу и реци му: Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети.

27Јер је отврднуло срце овога народа, уши су своје зачепили, очи су своје затворили, да очима не виде, да ушима не чују, да срцем не разумеју и обрате се, да их ја исцелим.’

28Знајте, стога, да је ово Божије спасење послано незнабошцима и они ће га послушати.“

29А када је ово рекао, Јевреји одоше жучно се расправљајући међу собом.

30Павле је у свом изнајмљеном стану остао пуне две године и примао све који су долазили к њему.

31Ту је сасвим слободно и без сметњи навештавао Царство Божије и поучавао о Господу Исусу Христу.

← Chapter 27 Jump to: