John 2

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1Трећег дана је била свадба у Кани галилејској. Тамо је била и Исусова мајка.

2Исус и његови ученици су такође били позвани на свадбу.

3Када је понестало вина, рече Исусу његова мајка: „Немају више вина.“

4„Није твоје да ми говориш шта да чиним — рече јој Исус. Мој час још није дошао.“

5Исусова мајка рече слугама: „Радите све што вам каже.“

6Тамо је било шест камених посуда за воду, које су по јудејским прописима служиле за обредно прање. У сваку је могло да стане око два или три метрита.

7Исус рече слугама: „Напуните посуде водом.“ Они их напунише до врха.

8Затим им рече: „Захватите сад и однесите трпезару да окуси.“ Они му однесоше.

9Трпезар је окусио вино које је постало од воде, али није знао одакле је. То су знале слуге које су захватиле воду. Трпезар је онда позвао младожењу

10и рекао му: „Сваки домаћин прво износи добро вино, а кад се гости опију, онда слабије. А ти си чувао добро вино све до сада.“

11У Кани галилејској је Исус учинио свој први знак и тако показао своју славу. Ту су његови ученици поверовали у њега.

12После овога је Исус са својом мајком, браћом и ученицима отишао у Кафарнаум. Остао је тамо неколико дана.

13Пошто се ближио јудејски празник Пасха, Исус је отишао горе у Јерусалим.

14У храму је затекао продавце волова, оваца и голубова и мењаче новца како седе за својим тезгама.

15Исус је начинио бич од узица и истерао из храма све продавце, овце и волове, а мењачима новца расуо новац и испревртао тезге.

16Продавцима голубова је рекао: „Носите ово одавде! Не правите тржницу од Дома мога Оца!“

17Његови ученици се тада сетише да је у Светом писму написано: „Изједа ме ревност за твој Дом.“

18Неки од водећих Јевреја су га питали: „Каквим ћеш нам знаком доказати да можеш да чиниш ово?“

19Исус им одговори: „Срушите овај храм и ја ћу га за три дана подићи.“

20Јевреји му рекоше: „Требало је четрдесет шест година да се сагради овај храм, а ти ћеш за три дана да га саградиш?“

21Међутим, Исус је говорио о храму, који је његово тело.

22Тек кад је ускрснуо из мртвих, његови ученици су се сетили да им је о томе говорио. Тада су поверовали Писму и речима које је Исус изрекао.

23Док је Исус био у Јерусалиму за време празника Пасхе, многи су поверовали у њега, јер су видели знаке које је учинио.

24Сам Исус се никоме није поверавао, јер их је све познавао.

25Њему нико није морао да говори о било коме, јер је знао људе у душу.

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →