John 4

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 3 Jump to: Chapter 5 →

1Међутим, Исус је сазнао да су фарисеји чули да он задобија и крштава више ученика него Јован.

2(Уствари, са̂м Исус није крштавао, него његови ученици.)

3Тада је напустио Јудеју и отишао у Галилеју.

4Успут је морао да прође кроз Самарију.

5Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу.

6Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне.

7Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“

8(Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.)

9Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају са Самарјанцима.)

10Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“

11Жена му рече: „Господине, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду?

12Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он са̂м је пио са њега, његови синови и његова стока.“

13Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети.

14А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“

15Жена му рече. „Господине, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“

16Исус јој рече: „Иди и позови свога мужа, па се врати.“

17Жена му рече: „Немам мужа.“ Исус рече: „У праву си кад кажеш да немаш мужа.

18Имала си, наиме, пет мужева, а онај са којим сада живиш није ти муж. Добро си рекла.“

19Жена му рече: „Господине, видим да си пророк.

20Наши преци су се клањали на овој гори, а ви кажете да је Јерусалим место где се треба клањати.“

21Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да ће доћи час кад се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

22Ви, Самарјани, не знате коме се клањате. Ми, Јевреји, знамо коме се клањамо, јер од Јевреја долази спасење.

23Али долази час, и већ је дошао, када ће се прави клањаоци клањати Оцу у Духу и истини. Отац, наиме, хоће овакве молиоце.

24Бог је Дух, те они који му се клањају треба да се клањају у Духу и истини.“

25Жена му рече: „Знам да ће доћи Месија, кога зову Христос. Кад он дође, све ће нам објавити.“

26Исус јој рече: „То сам ја, који говорим с тобом.“

27Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“

28Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима:

29„Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“

30Људи изађу из града и дођу к Исусу.

31У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“

32Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“

33Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“

34Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело.

35Зар не кажете: ’Још четири месеца, па долази жетва?’ А ја вам, ево, кажем: осмотрите поља — жито је већ дозрело за жетву!

36Жетелац већ прима плату и жање урод за вечни живот. Тако се и сејач и жетелац радују заједно.

37Овако се обистињује изрека: ’један сеје, други жање.’

38Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили; други су се трудили, а ви убирете плод њиховог труда.“

39Многи Самарјани из тог града су поверовали у Исуса због речи које је она жена рекла: „Он ми је рекао све што сам учинила.“

40Самарјани су онда дошли к њему и молили га да остане са њима. Тако је остао тамо два дана,

41па је још више Самарјана поверовало у њега због његове речи.

42Онда су рекли жени: „Сада више не верујемо због оног што си ти говорила, него зато што смо сами чули, па знамо да је он истински Спаситељ света.“

43Два дана касније, Исус оде оданде у Галилеју.

44Сам Исус је, наиме, говорио да је пророк без части у свом завичају.

45Када је, дакле, дошао у Галилеју, Галилејци су га лепо дочекали, јер су били у Јерусалиму током празника Пасхе и видели све што је Исус тамо учинио.

46Исус је поново дошао у Кану у Галилеји, где је претворио воду у вино. Тамо је био неки царски чиновник који је имао болесног сина у Кафарнауму.

47Када је чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и замоли га да дође и исцели његовог сина, јер је био на умору.

48Исус му рече: „Ако не видите знаке и чуда, ви нећете да верујете!“

49Чиновник му рече: „Господе, сиђи, док није умрло моје дете!“

50Исус му рече. „Врати се, твој син живи.“ Човек поверује речи коју му је Исус рекао и оде.

51Док се враћао, похрле му у сусрет његове слуге и јаве му да му је дете живо.

52Чиновник се онда распитивао за час када је детету кренуло на боље. Рекли су му да је грозница престала јуче око један сат поподне.

53Отац је тада схватио да се то догодило оног часа када је Исус рекао: „Твој син живи.“ Тада је поверовао он и сви његови укућани.

54Ово је био други знак који је Исус учинио, након што је из Јудеје дошао у Галилеју.

← Chapter 3 Jump to: Chapter 5 →