Luke 24

Serbian (NSTL) 2017 (Novi Srpski Prevod)

← Chapter 23 Jump to:

1U nedelju, pre svitanja, žene poneše mirise koje su pripremile i odoše na grob.

2Tamo su našle kamen otkotrljan s groba.

3Ušle su unutra, ali nisu našle telo Gospoda Isusa.

4Dok su one još bile u nedoumici zbog ovoga, iznenada dva čoveka u sjajnim odorama stadoše pred njih.

5Žene su se uplašile i oborile pogled ka zemlji, a oni im rekoše: „Zašto tražite živog među mrtvima?

6On nije ovde; uskrsnuo je. Setite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji:

7’Sin Čovečiji treba da bude predat u ruke grešnika, da bude razapet, ali će trećeg dana uskrsnuti.’“

8One su se tada setile njegovih reči.

9Vratile su se sa groba i javile sve to Jedanaestorici i svima ostalima.

10To su bile: Marija Magdalena, Jovana i Marija, majka Jakovljeva i druge, koje su to javile apostolima.

11A njima su se ove reči učinile kao besmislica, te im nisu poverovali.

12Međutim, Petar ustade i otrča do groba. Pogledao je unutra, ali je video samo zavoje. Zatim je otišao čudeći se onome što se dogodilo.

13Istog dana, dvojica učenika su išla u selo po imenu Emaus, udaljenom od Jerusalima oko šezdeset stadija.

14Razgovarali su o svim ovim događajima.

15Dok su oni tako razgovarali i raspravljali, Isus im se približio i pošao sa njima.

16Ali njihovim očima nije bilo dano da ga prepoznaju.

17Isus ih upita: „O čemu to putem raspravljate?“ Oni zastadoše snuždeni.

18Odgovori onaj koji se zvao Kleopa: „Zar si ti jedini stranac u Jerusalimu koji ne zna šta se tamo dogodilo ovih dana?“

19A on reče: „Šta to?“ Oni odgovoriše: „Ono sa Isusom iz Nazareta. On je bio prorok silan na delu i u reči pred Bogom i svim narodom.

20Naši vodeći sveštenici i glavari su ga predali da bude osuđen na smrt i razapeli ga.

21A mi smo se ponadali da je on onaj koji će otkupiti izrailjski narod. Osim toga, danas je već treći dan od kako se to dogodilo.

22Uz sve to, zbuniše nas neke naše žene koje su u rano jutro bile na grobu,

23ali nisu našle njegovo telo. Još su rekle da su im se ukazali anđeli i rekli im da je živ.

24Neki od naših su otišli na grob i našli onako kako su žene rekle. Njega nisu videli.“

25Isus im reče: „O, kako li ste nerazumni i spori da poverujete svemu što su proroci rekli!

26Nije li trebalo da Hristos sve to pretrpi i uđe u svoju slavu?“

27Tada im je rastumačio ono što je napisano o njemu u celom Pismu, počevši od Mojsija i svih Proroka.

28Tako dođoše do sela u koje su pošli, a on je kao hteo da pođe dalje.

29Oni ga saleteše govoreći: „Ostani s nama, jer je veče blizu, a dan je već na izmaku!“

30Dok je bio sa njima za stolom, uzeo je hleb, blagoslovio ga, prelomio ga i dao im.

31Tada su im se otvorile oči, te su ga prepoznali, ali je on iščeznuo pred njima.

32Oni rekoše jedan drugom: „Nije li plamtilo u nama, dok nam je putem govorio i izlagao nam Pismo?“

33Oni tada ustanu i istog časa se vrate u Jerusalim. Tamo su našli okupljenu Jedanaestoricu i one što su bili s njima.

34I ovi su govorili: „Gospod je stvarno ustao iz mrtvih i javio se Simonu!“

35A i dvojica učenika su im ispričala šta se zbilo na putu i kako su ga prepoznali dok je lomio hleb.

36Dok su oni još ovo govorili, Isus stade među njih i reče im: „Mir vam!“

37Oni pretrnuše od straha, jer su mislili da vide duha.

38Isus im reče: „Što ste se tako smeli i zašto vas sumnje podilaze?

39Pogledajte moje ruke i moje noge! To sam ja! Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju, kao što vidite da ja imam.“

40Rekavši to, pokazao im je ruke i noge.

41Kako oni još nisu mogli da poveruju od radosti, nego su se čudili, on im reče: „Imate li ovde nešto za jelo?“

42Oni mu dadoše komad pečene ribe.

43Uzeo ga je i pojeo pred njima.

44Onda im reče: „Ovo su reči koje sam vam govorio dok sam bio sa vama: treba da se ispuni sve što je napisano za mene u Mojsijevom Zakonu, Prorocima i Psalmima.“

45Tada im je otvorio um da razumeju Pismo.

46Zatim im je rekao: „Zapisano je i to da će Hristos stradati i ustati iz mrtvih trećeg dana.

47U njegovo ime će se propovedati pokajanje i oproštenje greha svim narodima, počevši od Jerusalima.

48Vi ste očevici ovoga.

49Evo, ja ću poslati ono što je moj Otac obećao. Vi budite u gradu dok na vas ne siđe sila sa visine.“

50Tada ih je odveo do Vitanije, podigao svoje ruke i blagoslovio ih.

51Blagosiljajući ih, počeo je da se udaljava od njih uznoseći se na nebo.

52Oni su mu se ničice poklonili i vratili se u Jerusalim veoma se radujući.

53Stalno su bili u hramu i proslavljali Boga.

← Chapter 23 Jump to: