bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
John 12
John 12
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 11
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 13 →
1
Шест дана пре пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар кога је Исус подигао из мртвих.
2
Онде му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом.
3
Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза ноге Исусове и убриса косом својом ноге његове. И кућа се напуни мириса од мира.
4
А Јуда Искариотски, један од ученика његових, који га је требао издати, рече:
5
Зашто се ово миро није продало за триста динара и (новац) дао сиромасима?
6
Али ово није рекао што се старао за сиромахе, него што је био лупеж, носио је касу и узимао је што се метало у њу.
7
А Исус рече: Остави је, нека сачува то за дан мога погреба.
8
Сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
9
И дознаше многи Јудеји да је онде, и дођоше не само Исуса ради, него да виде и Лазара кога је подигао из мртвих.
10
А првосвештеници одлучише да и Лазара убију,
11
јер су многи Јудеји због њега одлазили и веровали у Исуса.
12
Кад је сутрадан многи народ који је дошао на празник, чуо да Исус иде у Јерусалим,
13
узеше гране од палама, изиђоше му на сусрет и викаху: Осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!
14
А Исус нађе магаре и уседе на њега, као што је написано:
15
"Не бој се, кћери Сионова: Ево, цар твој иде седећи на магарету".
16
Ово његови ученици испрва нису разумели; али кад се Исус прославио, онда су се сетили да је ово било написано за њега и да су му то учинили.
17
А народ који је био с њим кад је Лазара изазвао из гроба и подигао га из мртвих, сведочио је.
18
Зато му је народ и изишао на сусрет, јер су чули да је он учинио то чудо.
19
А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не можете, ето, цео свет оде за њим!
20
А беху и неки незнабошци међу онима који су одлазили горе да се о празнику помоле Богу.
21
Ови приступише Филипу, који је био из Витсаиде галилејске, и мољаху га: Господине, ми би да видимо Исуса.
22
Филип оде и каза Андрији; Андрија и Филип одоше и казаше Исусу.
23
А Исус им одговори: Дошао је час да се прослави Син човечји.
24
Заиста, заиста, кажем вам: Ако зрно пшенично не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, много рода роди.
25
Ко љуби живот свој, изгубиће га, а ко мрзи на живот свој на овоме свету, сачуваће га за вечни живот.
26
Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће бити и слуга мој. Ко мени служи, тога ће Отац поштовати.
27
Сад стрепи душа моја, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа? Али за то дођох на овај час.
28
Оче, прослави име своје! Тада дође глас с неба: Прославио сам га и опет ћу га прославити.
29
А народ који је ту стајао и чуо (то), говораше: Гром је загрмио. Други говораху: Анђео му је говорио.
30
А Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради, него вас ради.
31
Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље.
32
А ја ћу, кад будем подигнут од земље, све привући к себи.
33
Ово је рекао да покаже каквом ће смрћу умрети.
34
А народ му одговори: Ми смо чули из закона да Месија остаје вечно - па како ти говориш да се Син човечји мора подићи? Ко је тај Син човечји?
35
А Исус им рече: Још је мало времена светлост с вама. Ходите док имате светлост, да вас не обузме тама. Ко по тами ходи, не зна куда иде.
36
Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости. Ово рече Исус, и отиде и сакри се од њих.
37
Али, иако је он толика чудеса учинио пред њима, ипак нису веровали у њега,
38
да се испуни реч пророка Исаије коју је рекао: "Господе, ко верује речима нашим, и рука Господња коме се откри?"
39
Зато нису могли веровати, што је Исаија даље рекао:
40
"Заслепио је очи њихове и окаменио је срца њихова, да не виде очима, не разумеју срцем, не обрате се, и не излечим их".
41
Ово је рекао Исаија, што је видео славу његову и говорио о њему.
42
Ипак су и од старешина многи поверовали у њега, али због фарисеја нису признавали јавно, да их не би истерали из синагоге.
43
Милија им је била слава људска, него слава Божја.
44
А Исус повика и рече: Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао;
45
и ко види мене, види онога који ме је послао.
46
Ја сам као светлост дошао на свет, да ниједан који верује у мене, не остане у мраку.
47
Ко чује моје речи и не послуша их, ја му нећу судити; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48
Ко мене презире и не прима речи мојих, има свога судију. Реч коју сам говорио, она ће му судити у последњи дан.
49
Јер ја нисам од себе говорио, него Отац који ме је послао, он ми је дао заповест шта ћу рећи и шта ћу говорити.
50
И знам да је заповест његова живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим тако како ми је рекао Отац.
← Chapter 11
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 13 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21