John 13

Serbian Bible (SDS) 1934

← Chapter 12 Jump to: Chapter 14 →

1А пред празник пасхе, кад је Исус знао да је дошао његов час да пређе из овога света к Оцу, како је љубио своје на овоме свету, љубио их је највећом љубављу.

2И приликом једне вечере, кад је ђаво већ био метнуо у срце Јуди Симонову, Искариотскоме, да га изда,

3иако је знао да му је Отац све дао у руке, да је од Бога изишао и да к Богу иде,

4устаде од вечере, скиде горњу хаљину, узе убрус и опаса се њиме

5затим усу воде у умиваоницу и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим је био опасан.

6Тако дође к Симону Петру. Овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш?

7А Исус одговори и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети.

8Рече му Петар: Никад нећеш ти опрати мојих ногу! А Исус му одговори: Ако те не оперем, не можеш бити са мном.

9Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу!

10Рече му Исус: Окупаноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист. И ви сте чисти, али не сви.

11Знао је, наиме, издајника свога. Зато је рекао: Нисте сви чисти.

12А кад им опра ноге и узе горњу хаљину своју и опет леже за трпезу, рече им: Знате ли шта сам вам учинио?

13Ви ме зовете учитељем и Господом, и право велите: јер јесам.

14Кад, дакле, ја, Господ и учитељ, опрах вама ноге, и ви сте дужни један другоме прати ноге.

15Јер вам дадох пример, да и ви тако чините као што ја чиних вама.

16Заиста, заиста, кажем вам: Није слуга већи од господара свога, нити је посланик већи од онога који га је послао.

17Кад ово знате - благо вама ако тако (и) чините!

18Не говорим за све вас; ја знам које сам изабрао. Него да се испуни писмо: "Који једе мој хлеб, подиже на ме пету своју".

19Већ сад вам кажем, пре него што се збуде, да, кад се збуде, верујете да сам ја.

20Заиста, заиста, кажем вам: Ко прима онога кога пошљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који ме је послао.

21А кад Исус ово рече, згрози се у души и посведочи: Заиста, заиста, кажем вам: Један од вас издаће ме.

22А ученици се згледаху међу собом, не знајући за кога говори.

23А један од ученика, његових, кога је Исус љубио, лежаше на прсима Исусовим.

24Намагну на овога Симон Петар и рече му: Кажи ко је тај за кога говори.

25А овај се наслони на прса Исусова и рече му: Господе, ко је тај?

26А Исус одговори: Онај је коме ја умочим залогај и дам му. И умочи залогај, узе га и даде Јуди, сину Симона Искариотског.

27И по залогају, тада уђе у њега сотона. А Исус му рече: Што мислиш чинити, чини брже!

28Али нико од оних што беху за трпезом, није разумео зашто му је ово рекао.

29Како је у Јуде била каса, мишљаху неки да му Исус каже: Купи што нам треба за празник, или да да што сиромашнима.

30А кад онај узе залогај, одмах изиђе. А била је ноћ.

31Кад је он изишао, рече Исус: Сад се прославио Син човечји, и Бог се прославио у њему.

32Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.

33Децо, још сам мало с вама. Тражићете ме, и као што рекох Јудејима: Куда ја идем, ви не можете доћи, тако сад кажем и вама.

34Нову вам заповест дајем: да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

35По том ће сви познати да сте моји ученици, ако узимате љубави међу собом.

36Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? А Исус одговори: Куда ја идем, сад не можеш ићи за мном, али после ћеш ићи за мном.

37А Петар му рече: Господе, зашто не могу сад ићи за тообм? Живот ћу свој дати за тебе!

38А Исус одговори: Живот ћеш свој дати за мене? Заиста, заиста, кажем ти: Неће петао запевати док ме се трипут не одречеш!

← Chapter 12 Jump to: Chapter 14 →