bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Mark 4
Mark 4
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 5 →
1
И опет поче учити крај мора. И скупи се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и седео на мору, а сав народ беше на земљи крај мора.
2
И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
3
Чујте! Ето, изиђе сејач да сеје.
4
И кад сејаше, једно паде крај пута, и дођоше птице и позобаше га.
5
Друго паде на каменито место, где немаше много земље; и одмах изниче, јер немаше у дубину земље.
6
Али кад сину сунце, увену, и како немаше корена, осуши се.
7
Треће паде у трње, и нарасте трње и удави га, и не донесе рода.
8
Четврто паде на добру земљу, ниче, нарасте и даваше рода, и доношаше по тридесет, по шесет и по сто.
9
И рече: Ко има уши да чује, нека чује!
10
И кад беше сам, запиташе га они који беху око њега, са дванаесторицом, за приче.
11
И рече им: Вама је дана тајна царства Божјег, а онима напољу све бива у причама,
12
да гледају, и не виде, чују, и не разумеју, да се како не обрате, и опрости им се.
13
И рече им: Не разумете ову причу - а како ћете разумети све приче?
14
Сејач сеје реч.
15
А ово су крај пута (посејани): где се сеје реч, и кад је чују, одмах дође сотона и узме у њих посејану реч.
16
А ово су, слично, посејани на каменитим местима. Кад чују реч, одмах је с радошћу приме,
17
али немају корена у себи, него су непостојани; па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблазне.
18
А други су посејана у трњу: то су они који су чули реч,
19
али бриге овога света, превара богатства и остале жеље уђу и угуше реч, и остане без рода.
20
А посејани на доброј земљи, то су они који чују реч и примају је, и доносе рода, по тридесет, по шесет и по сто.
21
И рече им: Долази ли светлост за то, да се метне под мерицу или под кревет? а не, да се метне на светњак?
22
Јер нема ништа тајно, што неће бити јавно, нити има што сакривено, што неће изићи на видело.
23
Ко има уши да чује, нека чује!
24
И рече им: Памтите што чујете! Каквом мером мерите, мериће вам се, и додаће вам се.
25
Јер ко има, даће му се; а ко нема, узеће му се и оно што има.
26
И рече: Тако је царство Божје као кад човек баци семе у земљу,
27
и (онда) спава и устаје, ноћ и дан, а семе ниче и расте - ни сам не зна како.
28
Земља сама од себе доноси род: прво траву, потом клас, па онда потпуно зрно у класу.
29
А кад допусти род, одмах шаље срп, јер дође жетва.
30
И рече: Какво ћемо казати да је царство Божје, или у каквој ћемо га причи исказати?
31
Оно је као зрно горушично, које је, кад се посеје у земљу, мање од свих семена на земљи;
32
а кад се посеје, нарасте и буде веће од свега поврћа и пушта велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његову хладу.
33
И многим таким причама казиваше им реч, колико су могли да слушају.
34
А без приче им не говораше; но насамо је својим ученицима све протумачио.
35
И рече им онога дана увече: Хајдемо на ону страну.
36
И отпустише народ и узеше га са собом тако како је био у чамцу. А и други чамци иђаху с њим.
37
И подиже се велика олуја, и валови запљускиваху у чамац, тако да се чамац већ почео пунити.
38
А он спаваше остраг у чамцу, на узглављу. И пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?
39
И уста, заповеди ветру и рече мору: Ћути, умукни! И ветар стаде, и наста тишина велика.
40
И рече им: Што сте тако страшљиви? Зар још немате вере?
41
И уплашише се врло, и говораху један другоме: Па ко је овај, да га слушају и ветар и море?
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 5 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16