bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Mark 6
Mark 6
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 5
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 7 →
1
И отиде оданде и дође, у пратњи својих ученика, у своју постојбину.
2
И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се и говораху: Откуда овоме то и каква је то мудрост што је овоме дана? И така чудеса чини!
3
Није ли ово дрводеља, син Маријин и брат Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов - И нису ли сестре његове ту, код нас? И саблажњаваху се о њега.
4
А Исус им рече: Нигде није пророк без части до у постојбини својој, у роду своме и у дому своме.
5
И не могаше онде ниједнога чуда учинити, осим што мало болесника излечи метнувши на њих руке.
6
И чуђаше се њихову неверовању. И иђаше по околним селима и учаше.
7
И дозва дванаесторицу, поче их слати по двојицу и даде им власт над нечистим духовима.
8
И заповеди им да ништа не узму на пут осим једнога штапа; ни хлеба, ни торбе, ни новаца у појасу,
9
него са сандалама на ногама, и не облачити две хаљине.
10
И рече им: Где уђете у дом, онде останите док не одете оданде.
11
И које вас место не прими и неће да вас чују, отидите оданде и отресите прах са ногу својих, за сведочанство њима.
12
И отидоше и приповедаху да се треба кајати.
13
И тераху напоље многе демоне, мазаху уљем многе болеснике и исцељиваху их.
14
И чу цар Ирод за њега - јер се беше разгласило име његово - и рече. Јован Крститељ је устао из мртвих, и зато раде силе у њему.
15
Други говораху: То је Илија. Трећи говораху: То је пророк као један од пророка.
16
А кад чу Ирод, рече: Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
17
Ирод, наиме, посла те ухватише Јована, и свеза га у тамници, због Иродијаде, жене Филипа, брата свога, што се ожени њоме.
18
Јован, наиме, говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свога.
19
А Иродијада беше кивна на њега и хтела га је убити, али није могла.
20
Јер се Ирод бојао Јована, знајући га да је човек праведан и свет, и чувао га је. Кад га је слушао, био је великој неприлици, али га је ипак слушао.
21
И дође згодан дан, кад је Ирод на дан свога рођења приредио част својим великанима, војводама и првацима галилејским.
22
Тада уђе кћи Иродијадина и игра, и угоди Ироду и његовим гостима. И рече цар девојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти!
23
И закле јој се: Што год заиштет од мене, даћу ти, па и половину царства свога!
24
А она изиђе и рече матери својој: Шта да иштем? А она рече: Главу Јована Крститеља.
25
И одмах брзо уђе к цару и заиска: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.
26
И сневесели се цар врло, али због заклетве и гостију не хтеде је одбити.
27
И одмах посла цар џелата и заповеди му да донесе главу његову. Овај отиде, посече га у тамници
28
и донесе главу његову на тањиру и даде је девојци, а девојка је даде матери својој.
29
Кад то чуше ученици његови, дођоше, узеше тело његово и метнуше га у гроб.
30
А апостоли се скупише око Исуса и јавише му шта су све учинили и шта су све људе научили.
31
И рече им: Ходите ви сами у пуст крај и одморите се мало. Јер су многи долазили и одлазили, и нису имали кад ни јести.
32
И отидоше чамцем у пуст крај сами.
33
Али их људи видеше кад иђаху, многи дознаше, стекоше се онде пешке из свију градова и стигоше пре њих онамо.
34
И кад изиђе виде много народа, и сажали му се, јер беху као овце без пастира. И поче их учити много.
35
А пред вече приступише му ученици његови и рекоше: Крај је пуст, а већ је касно.
36
Отпусти их нека оду до околних мајура и села и купе себи шта ће јести.
37
А он одговори и рече им: Подајте им ви да једу! И рекоше му: Да одемо да купимо за две стотине динара хлеба и да им дамо да једу?
38
А он им рече: Колико хлебова имате? Идите, видите! И кад видеше, рекоше: Пет, и две рибе.
39
Тада им заповеди да се сви у гомилама пруже по зеленој трави.
40
И пружише се у гомилама по сто и по педесет.
41
И узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и наломи хлебове и даде их ученицима да их метну пред њих. И оне две рибе раздели свима.
42
И сви једоше и наситише се.
43
И накупише комада, дванаест пуних котарица, и од риба.
44
А јело је од тих хлебова пет хиљада људи.
45
И одмах натера ученике своје да уђу у чамац и да иду напред на другу страну, према Витсаиди, док он не отпусти народ.
46
И кад их отпусти, отиде на гору да се помоли Богу.
47
А увече беше чамац насред мора, а он сам на земљи.
48
И виде их где се муче веслајући, јер су имали противан ветар - и око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору. И хтеде их мимоићи.
49
А кад га видеше где иде по мору, мишљаху да је утвара, и повикаше.
50
Јер су га сви видели и поплашили се. А он одмах проговори с њима и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
51
И уђе к њима у чамац, и стаде ветар. И запрепастише се врло.
52
Јер нису разумели чудо с хлебовима, него им срце беше отврдло.
53
И пређоше на другу страну и дођоше у Гинесарет, и присташе ту.
54
И кад изиђоше из чамца, одмах га познаше људи,
55
оптрчаше сав онај крај и почеше на одрима носити болеснике свуда где су чули да је он.
56
И где је улазио у села, градове или мајуре, по трговима метаху болеснике и мољаху га да се дотакну бар скута од хаљине његове - и оздрављаху сви који га се дотицаху.
← Chapter 5
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 7 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16