bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Matthew 21
Matthew 21
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 22 →
1
И кад се приближише Јерусалиму и дођоше до Витфаге, до Маслинске горе, онда Исус посла два ученика
2
и рече им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом. Одрешите их и доведите ми.
3
И ако вам ко каже што, реците: Требају Господу. И одмах ће их пустити.
4
А то је било, да се испуни што је рекао пророк:
5
"Кажите кћери Сионовој: Ево, цар твој иде теби кротак и јаше на магарцу, на магарету, младету теретне животиње".
6
А ученици отидоше и учинише како им је заповедио Исус.
7
Доведоше магарицу и магаре, метнуше на њих хаљине своје, и седе на њих.
8
А већина народа простираше хаљине своје по путу; други резаху грање с дрвећа и простираху по путу.
9
А народ који је ишао пред њим и за њим, викаше: Осана сину Давидову! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10
И кад уђе у Јеруслим, узбуни се сав град и говораху: Ко је то?
11
А народ говораше: То је пророк Исус из Назарета галилејског.
12
И уђе Исус у храм Божји и изгна све који продаваху и куповаху у храму, и испремета трпезе оних што мењаху новце и столице оних што продаваху голубове,
13
и рече им: Написано је: "Дом мој дом молитве нека се зове", а ви чините од њега пећину разбојничку!
14
И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их.
15
А кад видеше првосвештеници и књижевници чудеса што их учини и децу где вичу у храму: Осна сину Давидову! - расрдише се
16
и рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никад читали: "Из уста деце и одојчади спремио си хвалу"?
17
И остави их и изиђе напоље из града, у Витанију, и преноћи онде.
18
А кад се рано ујутру враћао у град, огладне.
19
И угледа смокву једну крај пута и приђе јој, али не нађе ништа на њој до само лишћа - и рече јој: Не родила никад више до века! И одмах се осуши смоква.
20
А кад то видеше ученици, задивише се и рекоше: Како се одмах осуши смоква!
21
А Исус одговори и рече им: Заиста, кажем вам: Ако имате вере и не сумњате, не само што са смоквом би, учинићете, него и гори овој ако речете: Дигни се и баци се у море!, биће.
22
И све што узиштете у молитви, ако верујете, добићете.
23
И кад дође у храм, приступише му, кад је учио, првосвештеници и старешине народне и рекоше: Каквом влашћу чиниш то? И ко ти даде ту власт?
24
А Исус одговори и рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово.
25
Крштење Јованово откуда беше? С неба или од људи? А они размишљаху у себи.
26
Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не веровасте? А ако кажемо: од људи, бојимо се народа, јер сви држе Јована за пророка.
27
И одговорише Исусу и рекоше: Не знамо. Рече и он њима. Ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово.
28
А шта вам се чини? Човек неки имао је два сина. Дође к првоме и рече: Сине, иди данас и ради у винограду.
29
А овај одговори: Нећу. После се покаја и отиде.
30
И приступи другоме и рече исто тако. А овај одговори: Хоћу, господару! - али не отиде.
31
Који је од двојице испунио вољу очину? Рекоше: Први. Рече им Исусу: Заиста, кажем вам: Цариници и блуднице улазе пре вас у царство Божје.
32
Јер дође к вама Јован и учаше вас праведности, и не веровасте му; а цариници и блуднице вероваше му: Ви, пак, иако сте видели то, нисте се ни после покајали да му верујте.
33
Другу причу чујте: Беше неки домаћин који посади виноград. Огради га плотом, ископа у њему тесак, начини кулу, даде га виноградарима и отиде.
34
А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35
А виноградари похваташе слуге његове, једнога избише, другога убише, а трећег засуше камењем.
36
Опет после друге слуге, више него првипут, и учинише им исто тако.
37
Најпосле посла к њима сина свога, мислећи: Постидеће се сина мога.
38
А кад виноградари видеше сина, рекоше међу собом: Ово је наследник. Ходите да га убијемо и да наше буде наследство његово.
39
И ухватише га, избацише напоље из винограда и убише.
40
Кад, дакле, дође господар од винограда, шта ће учинити оним виноградарима?
41
Рекоше му: Злочинце ће зло поморити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42
Рече им Исус: Зар нисте никада читали у писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони; од Господа би то и дивно је у очима нашим"?
43
Зато вам кажем: Царство Божје одузеће се од вас и даће се народу који доноси родове његове.
44
И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога падне, сатрће га.
45
И кад првосвештеници и фарисеји чуше приче његове, разумеше да за њих говори.
46
И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 22 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28