bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Bible (SDS) 1934
/
Matthew 26
Matthew 26
Serbian Bible (SDS) 1934
← Chapter 25
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 27 →
1
И кад Исус сврши све говоре ове, рече ученицима својим:
2
Знате да ће за два дана бити пасха, и Сина човечјег предаће да се разапне.
3
Тада се скупише првосвештеници и старешине народне у двор првосвештеника, по имену Кајафе,
4
и договорише се да Исуса из преваре ухвате и убију.
5
Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио!
6
А кад Исус беше у Витанији, у кући Симона Губавога,
7
приступи му жена са судом од алавастра, пуним скупоценог мира, и изли на главу његову кад је био за трпезом.
8
А кад то видеше ученици, расрдише се и рекоше: Чему ова штета?
9
Могло се ово скупо продати и (новац) дати сиротињи.
10
А Исус разуме и рече им: Што досађујете жени? Добро дело учини она на мени!
11
Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12
Јер кад она изли миро ово на тело моје, за мој укоп учини то.
13
Заиста, кажем вам: Где се год успроповеда ово еванђеље по свему свету, за спомен њезин казаће се и то што учини она.
14
Тада отиде један од дванаесторице по имену Јуда Искариотски, првосвештеницима
15
и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му одредише тридесет сребрника.
16
И отада је тражио згоду да га изда.
17
А у први дан бесквасних хлебова приступише ученици Исусу и рекоше: Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасху?
18
А он рече: Идите у град до тога и тога и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.
19
И ученици учинише како им је заповедио Исус, и спремише пасху.
20
А кад дође вече, леже за трпезу са дванаесторицом.
21
И кад јеђаху, рече: Заиста, кажем вам, један од вас издаће ме.
22
И ожалошћени врло, почеше му редом говорити: Тек нисам ја, Господе?
23
А он одговори и рече: Који умочи са мном руку у зделу, тај ће ме издати.
24
Син човечји, истина, иде као што је написано за њега; но тешко човеку који изда Сина човечјег! Боље би му било да се није родио тај човек!
25
А Јуда, издајник његов, одговори и рече: Тек нисам ја, рави? Рече му: Ти каза!
26
А кад јеђаху, узе Исус хлеб, благослови га, изломи и даде ученицима и рече: Узмите, једите - ово је тело моје.
27
И узе чашу, захвали Богу и даде је њима и рече: Пијте из ње сви -
28
јер је ово крв моја, крв савеза, која се пролива за многе, ради опроштења греха.
29
Али вам кажем: Нећу одсад пити од овога рода чокотова до онога дана када ћу га с вама пити новог у царству Оца свога.
30
И кад отпојаше хвалу, изиђоше на Маслинску гору.
31
Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи. Јер је написано: "Ударићу пастира, и овце од стада разбећи ће се".
32
А после ускрса свога отићи ћу пре вас у Галилеју.
33
А Петар одговори и рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити!
34
Рече му Исус: Заиста, кажем ти: Ноћас, пре него што петао запева, трипут ћеш ме се одрећи.
35
Рече му Петар: Да бих знао и умрети с тобом, нећу те се одрећи! Тако и сви остали ученици рекоше.
36
Тада дође Исус с њима на добро које се зове Гетсиманија. И рече ученицима: Седите ту док ја не одем тамо и не помолим се Богу.
37
И узе Петра и два сина Зеведејева и поче тужити и бојати се.
38
Тада им рече: Жалосна је душа моја до смрти. Останите овде и бдите са мном!
39
И отиде мало даље, паде на лице своје и мољаше се Богу: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова! Али не како ја хоћу, него како ти!
40
И дође к ученицима и нађе их где спавају, и рече Петру: Зар тако не могосте један час пробдети са мном?
41
Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст. Дух је срчан, али је месо слабо.
42
Опет, подругипут отиде и помоли се: Оче мој, ако ме не може мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја!
43
И дође и нађе их опет где спавају, јер им беху очи отежале.
44
И остави их, и отиде опет, помоли се потрећипут и изговори опет исте речи.
45
Тада дође к ученицима и рече им: Једнако спавате и почивате? Ево се приближи час, и Сина човечјег предају у руке грешника.
46
Устаните, пођимо! Ево издајника мога!
47
И док он још говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с мачевима и батинама, од првосвештеника и старешина народних.
48
А издајник његов беше им дао знак: Кога ја пољубим, тај је; држите га.
49
И одмах приступи Исусу и рече: Здраво, рави! - и пољуби га.
50
А Исус му рече: Пријатељу, за што си дошао? Тада приступише и метнуше руке на Исуса и ухватише га.
51
И, гле, један од оних што беху с Исусом, пружи руку, извади мач свој и удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо.
52
Тада му рече Исус: Врати мач свој на место његово; Јер сви који се маше за мач, од мача ће погинути.
53
Или мислиш да не бих могао умолити Оца свога, и послао би ми одмах више од дванаест легиона анђела?
54
(Али) како би се онда испунила писма (која кажу) да тако треба да буде?
55
У тај час рече Исус светини: Као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама да ме ухватите. (А) сваки дан сам седео у храму и учио, и нисте ме ухватили.
56
А све ово било је, да се испуне писма пророчка. Тада га оставише сви ученици и побегоше.
57
А они што ухватише Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, где се сабраше књижевници и старешине.
58
А Петар иђаше за њим издалека до двора првосвештеникова и уђе унутра и седе са слугама да види крај.
59
А првосвештеници и сав синедрион тражаху лажна сведочанства на Исуса, да би га убили,
60
и не нађоше, иако многи лажни сведоци дођоше. Но, најпосле, дођоше двојица
61
и рекоше: Овај је рекао: Могу развалити храм Божји и за три дана начинити га.
62
И устаде првосвештеник и рече му: Зар ништа не одговараш (на то) што ови на тебе сведоче? А Исус ћуташе.
63
И првосвештеник му рече: Заклињем те Богом живим да нам кажеш јеси ли ти Месија, Син Божји!
64
Рече му Исус: Ти каза. Али вам кажем: Одсад ћете видети Сина човечјег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.
65
Тада првосвештеник раздера хаљине своје и рече: Хули на Бога. Шта нам више требају сведоци? Ето, сад чусте хулу.
66
Шта мислите? А они одговорише: Заслужио је смрт.
67
Тад му пљунуше у лице и бијаху га песницама, а други палицама,
68
и говораху: Прореци нам, Месијо, ко те удари!
69
А Петар сеђаше напољу, у дворишту. И приступи му једна слушкиња и рече: И ти си био с Исусом Галилејцем.
70
А он се одрече пред свима и рече: Не знам шта говориш.
71
А кад изиђе к вратима, угледа га друга и рече онима што беху онде: Овај је био с Исусом Назарећенином.
72
И опет се одрече са заклетвом. Не знам тога човека.
73
А мало после приступише они што стајаху онде и рекоше Петру: Заиста си и ти од њих, јер те и говор твој издаје.
74
Тада поче себе проклињати и клети се: Не знам тога човека. И одмах запева петао.
75
И сети се Петар речи Исусове, како је рекао: Пре него што петао запева, трипут ћеш ме се одрећи. И изиђе напоље и плака горко.
← Chapter 25
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 27 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28