bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
/
Acts 20
Acts 20
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
← Chapter 19
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 21 →
1
А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
2
И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
3
Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
4
И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
5
Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
6
А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
7
А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
8
И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
9
А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
10
А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
11
Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
12
А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
13
А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
14
А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
15
И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
16
Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
17
Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
18
И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
19
Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
20
Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
21
Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
22
И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
23
Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
24
Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
25
И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
26
Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
27
Јер не изоставих да покажем вољу Божју.
28
Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
29
Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
30
И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
31
Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
32
И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
33
Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
34
Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
35
Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
36
И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
37
А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
38
Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.
← Chapter 19
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 21 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28