bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
/
Acts 4
Acts 4
Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 5 →
1
А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
2
И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
3
И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
4
А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
5
А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
6
А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
7
И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
8
Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
9
Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
10
Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.
11
Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;
12
Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
13
А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.
14
А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
15
Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
16
Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
17
Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.
18
И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
19
Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
20
Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.
21
А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
22
Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
23
А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
24
А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
25
Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
26
Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
27
Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
28
Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
29
И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
30
И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
31
И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
32
А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
33
И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:
34
Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
35
И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
36
А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
37
Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 5 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28