Genesis 27

Croatian (SHP) 2019 (Biblija: Suvremeni Hrvatski Prijevod)

← Chapter 26 Jump to: Chapter 28 →

1Izak je ostario i oči su mu toliko oslabile da više nije mogao vidjeti. Pozvao je svoga prvorođenog sina Ezava: »Sine moj!« A on odgovori: »Evo me, slušam.«

2Izak je rekao: »Kao što vidiš, ostario sam i mogao bih uskoro umrijeti.

3Zato uzmi svoje oružje — svoj lûk i tobolac sa strijelama — pa idi u lov i donesi mi neku divljač.

4Pripremi mi ukusno jelo, onako kako volim, pa mi donesi da jedem, da te mogu blagosloviti prije nego što umrem.«

5Rebeka je slušala dok je Izak govorio sinu Ezavu. Kad je Ezav otišao u lov po divljač,

6Rebeka je rekla svome sinu Jakovu: »Upravo sam čula kako je tvoj otac rekao tvome bratu Ezavu:

7‘Donesi mi divljač i pripremi mi ukusno jelo, da ga pojedem i da te blagoslovim pred BOGOM prije nego što umrem.’

8Zato me sad poslušaj, sine, i učini što ti kažem.

9Idi do stada i donesi mi dva lijepa kozlića, da za tvog oca spremim ukusno jelo, kakvo voli.

10Zatim ćeš ga ti odnijeti ocu da jede, da tebe blagoslovi prije nego što umre.«

11Jakov je rekao svojoj majci Rebeki: »Ali moj je brat Ezav dlakav, a moja je koža glatka.

12Što ako me otac dotakne? Ispast ću varalica u njegovim očima pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.«

13»Sine«, reče mu majka, »neka tvoje prokletstvo padne na mene. Samo ti mene poslušaj: idi i donesi mi kozliće.«

14I on ode, uhvati kozliće i donese ih majci, a ona spremi ukusno jelo, kako je njegov otac volio.

15Rebeka je zatim uzela najljepšu odjeću svog starijeg sina Ezava, koju je imala u kući, pa obukla svoga mlađeg sina Jakova,

16a oko ruku i vrata mu omotala kožu od kozlića.

17Zatim je svome sinu Jakovu dala ono ukusno jelo i kruh koje je spremila.

18Jakov je otišao svome ocu i rekao: »Oče moj!« »Evo me!« rekao je Izak. »Koji si mi ti sin?«

19A Jakov je rekao ocu: »Ja sam Ezav, tvoj prvorođeni sin. Učinio sam kako si mi rekao. Molim te pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«

20»Kako si je tako brzo našao, sine?« upita Izak svog sina, a on odgovori: »Zato što mi je pomogao tvoj BOG.«

21Tada je Izak rekao Jakovu: »Priđi bliže, sine, da opipam jesi li ti zaista moj sin Ezav.«

22Jakov se približio ocu Izaku, a on ga je opipao pa rekao: »Glas je Jakovljev, ali ruke su Ezavljeve.«

23Tako ga Izak nije prepoznao jer su mu ruke bile dlakave kao ruke njegovog brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti,

24upita ga još jednom: »Jesi li ti zaista moj sin Ezav?« Jakov odgovori: »Jesam.«

25Tada je Izak rekao: »Donesi mi da pojedem nešto tvoje divljači, da te mogu blagosloviti.« Jakov mu je donio jelo pa je Izak jeo. Donio je i vina, a Izak je pio.

26Potom Izak reče svome sinu Jakovu: »Sad priđi i poljubi me, sine.«

27I Jakov mu je prišao i poljubio ga. Izak je osjetio miris Ezavljeve odjeće pa ga je blagoslovio ovim riječima: »Miris je mog sina kao miris polja koje je BOG blagoslovio.

28Neka ti Bog daje rosu s neba i plodnu zemlju, tako da imaš obilje žita i vina.

29Neka ti narodi služe i neka ti se nacije klanjaju. Vladaj svojom braćom i neka ti se klanjaju potomci tvoje majke. Proklet bio tko te proklinje i blagoslovljen tko te blagoslivlja!«

30Tako je Izak blagoslovio Jakova. Tek što je otišao, njegov je brat Ezav stigao iz lova.

31I on je spremio ukusno jelo, donio ga ocu i rekao: »Oče, pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«

32A Izak ga upita: »Koji si mi ti sin?« »Ja sam Ezav« odgovori on, »tvoj prvorođeni sin.«

33Nato je Izak protrnuo od užasa i rekao: »Pa tko je onda bio onaj koji je ulovio divljač i donio mi je? Jeo sam prije nego što si došao i blagoslovio sam ga. I zato će taj blagoslov ostati na njemu.«

34Kad je Ezav čuo što je njegov otac rekao, vrisnuo je bolno i glasno pa rekao ocu: »I mene blagoslovi, oče!«

35No Izak je rekao: »Tvoj me brat prevario i uzeo tvoj blagoslov.«

36A Ezav je rekao: »Zar se s pravom ne zove Jakov? Već me dvaput prevario — uzeo mi je pravo prvorodstva, a sad mi je uzeo i blagoslov.« Zatim upita: »Zar nisi za mene sačuvao neki blagoslov?«

37Izak odgovori: »Njega sam postavio za tvoga gospodara, dao mu svu njegovu braću za sluge i opskrbio ga žitom i vinom. Pa što sad da učinim za tebe, sine?«

38Nato Ezav reče ocu: »Zar imaš samo jedan blagoslov, oče? Blagoslovi me, blagoslovi i mene, oče moj!« I glasno je zaplakao.

39A otac mu je rekao: »Daleko od plodne zemlje bit će ti dom, daleko od rose s neba.

40Živjet ćeš od svog mača i svom bratu služiti. Ali, kad se pobuniš, skinut ćeš s vrata njegov jaram.«

41Ezav je zamrzio Jakova zbog blagoslova koji mu je otac dao. Mislio je: »Moj će otac uskoro umrijeti. Tada ću ubiti svoga brata Jakova.«

42Kad su Rebeki rekli što njezin stariji sin Ezav namjerava, poslala je po mlađega sina Jakova i rekla mu: »Tvoj brat Ezav tješi se mišlju da će te ubiti.

43Zato me sad poslušaj, sine: odmah pobjegni k mome bratu Labanu u Haran.

44Ostani kod njega neko vrijeme, dok ti brata ne prođe bijes.

45Kad se više ne bude ljutio na tebe i kad zaboravi što si mu učinio, poslat ću nekoga po tebe, da se vratiš. U protivnom, obojicu bih vas mogla izgubiti u isti dan.«

46Rebeka je rekla Izaku: »Smučio mi se život zbog Ezavljevih žena Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi nekom Hetitkinjom, od žena iz ove zemlje, što će mi takav život!«

← Chapter 26 Jump to: Chapter 28 →