Genesis 3

Croatian (SHP) 2019 (Biblija: Suvremeni Hrvatski Prijevod)

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →

1Zmija je bila lukavija od svih divljih životinja koje je stvorio BOG. Ona upita ženu: »Zar je Bog zaista rekao da ne smijete jesti ni sa jednog stabla u vrtu?«

2Žena odgovori: »Smijemo jesti plodove sa svih stabala u vrtu,

3osim sa jednoga. Bog je rekao: ‘Nemojte jesti plod stabla koje je usred vrta! Ne dirajte ga, da ne umrete!’«

4Tada zmija reče ženi: »Ne, nećete umrijeti.

5Nego, Bog zna da će vam se otvoriti oči kad pojedete taj plod. I bit ćete kao Bog — znat ćete što je dobro, a što zlo.«

6Žena je vidjela da plod lijepo izgleda, da je dobar za jelo i da je poželjan jer će je učiniti mudrom. Stoga, ubere plod stabla i pojede ga. A dala je i svome mužu, koji je bio s njom, pa je i on jeo.

7Tada su se oboma otvorile oči i spoznali su da su goli. Zato su spleli smokvinog lišća i napravili si pregače.

8Potom su čuli korake BOGA, koji je hodao vrtom za večernjeg povjetarca, pa su se sakrili od BOŽJE prisutnosti među drveće u vrtu.

9BOG je pozvao čovjeka i upitao ga: »Gdje si?«

10Čovjek je rekao: »Čuo sam da si u vrtu i uplašio sam se, jer sam gol, pa sam se sakrio.«

11»Tko ti je rekao da si gol?« upita ga Bog. »Zar si jeo plod stabla koji sam ti zabranio jesti?«

12»Žena koju si dao da bude uz mene«, odgovori čovjek, »dala mi je plod sa stabla pa sam jeo.«

13Tada BOG upita ženu: »Što si učinila?« »Zmija me prevarila«, kaže žena, »pa sam jela.«

14BOG je rekao zmiji: »Zato što si to učinila, neka si prokleta među svim životinjama, bilo pitomima ili divljima! Na trbuhu ćeš puzati i prašinu jesti svih dana svog života.

15A ja ću zametnuti neprijateljstvo između tebe i žene, između tvog potomstva i njezinog potomstva. On će ti glavu gaziti, a ti ćeš mu petu gristi.«

16A ženi je rekao: »U trudnoći ću ti povećati muke i u bolovima ćeš rađati djecu. Htjet ćeš vladati svojim mužem, ali on će vladati tobom.«

17Zatim je rekao čovjeku: »Zato što si poslušao svoju ženu i jeo plod stabla, za koji sam ti zapovjedio da ga ne jedeš, neka je zemlja prokleta zbog tebe. Uz težak ćeš se rad od nje hraniti svih dana svog života.

18Ona će ti puštati trnje i korov, a ti ćeš se hraniti poljskim biljkama.

19U znoju ćeš lica svog kruh jesti dok se u zemlju ne vratiš. Jer, iz zemlje si stvoren; prah si i u prah ćeš se vratiti.«

20Adam je svojoj ženi dao ime Eva jer je ona majka svih živih.

21BOG je čovjeku i njegovoj ženi načinio odjeću od životinjske kože i odjenuo ih.

22Zatim je BOG rekao: »Gle, ljudi su postali poput nas — znaju što je dobro, a što zlo. Ne smijemo dopustiti da uberu plod sa stabla života, da ga ne bi pojeli i živjeli zauvijek!«

23Zato ih je BOG protjerao van iz edenskog vrta, da obrađuju zemlju od koje je čovjek i stvoren.

24Prognao je tako ljude iz edenskog vrta. Istočno od vrta postavio je krilata bića i vatreni mač, koji se kretao na sve strane, da čuvaju put prema stablu života.

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →