bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Genesis 19
Genesis 19
Serbian CNZ
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 20 →
1
Увече дођоше два анђела у Содом док је Лот седео на вратима содомским. Кад их Лот угледа, пође им у сусрет. Поклони се лицем до земље.
2
Он рече: „Ево, господо, уђите у кућу слуге свога да преноћите, да оперете ноге, па ћете ујутру кад устанете поћи својим путем.” Они рекоше: „Не, преноћићемо напољу.”
3
Међутим, он навали на њих, тако да свратише и уђоше у кућу његову. Он их угости, испече бесквасни хлеб и једоше.
4
Док још нису легли, опколише грађани Содома кућу, млади и стари, сав народ из краја.
5
Они викнуше Лота и рекоше му: „Где су људи што су дошли синоћ к теби? Изведи нам их да их облежимо!”
6
Лот стаде на улаз и затвори врата за собом.
7
Рече им: „Браћо моја, немојте чинити зла.
8
Ево, имам две ћерке, које још не познаше човека. Извешћу вам их, па чините с њима шта вам је воља. Само овим људима не чините ништа пошто су дошли под мој кров.”
9
Тада они рекоше: „Склањај се!” Затим додадоше: „Овај је дошао као странац, а хоће да нам суди! Сад ћемо теби учинити горе него њима!” Затим притиснуше јако човека Лота и почеше да разваљују врата.
10
Међутим, она два човека провукоше руке напоље, увукоше Лота у кућу к себи и затворише врата.
11
Затим ударише слепилом људе пред вратима куће, младе и старе, тако да нису могли да нађу врата.
12
Тада рекоше људи Лоту: „Кога још овде имаш? Зета, синове своје, кћери своје и све своје у граду изведи из града.
13
Хоћемо да уништимо ово место. Вика против њих је велика пред Господом. Господ нас је послао да их затремо.”
14
Тада Лот изађе и рече будућим зетовима који су хтели да узму његове ћерке: „Устајте и идите из овог места јер ће Господ уништити овај град!” Будућим зетовима се учинило да се он шали.
15
Чим зора заруди, анђели навалише на Лота говорећи: „Устај, узми жену своју и две ћерке своје које су овде да не би страдао због греха овог града.”
16
Он је оклевао. Тада га они узеше за руку и жену његову и две ћерке његове, јер се Господ смиловао на њега, па их изведоше и оставише изван града.
17
Кад их изведоше, један рече: „Спасавај свој живот! Не осврћи се натраг и не застајкуј у долини! Бежи на оно брдо да не би страдао!”
18
Лот им рече: „Немој, Господе!
19
Ево, слуга твој је нашао милост у твојим очима. Твоје милосрђе је превелико кад си ми сачувао живот. Међутим, не могу стићи до брда а да ме несрећа не стигне и не погинем.
20
Ено, онај град је близу, да бежим тамо? Град је тако мали. Да бежим тамо, град је мали, да живот спасем?”
21
Он му рече: „Ево, послушаћу те и нећу разорити град о коме говориш.
22
Брзо бежи онамо, јер не могу ништа чинити док не стигнеш тамо.” Зато се онај град прозва Сигор.
23
Кад се сунце издигло, Лот уђе у Сигор.
24
Тада Господ пусти с неба сумпорни огањ на Содом и Гомору.
25
Уништи оне градове и сву ону долину, све становнике градске и биље земаљско.
26
Међутим, жена Лотова се обазре уназад и претвори се у стуб соли.
27
Сутрадан Авраам уста рано и отиде на место где је стајао пред Господом.
28
Он управи поглед према Содому и Гомори и свој долини и виде како се диже дим над земљом као дим из пећи.
29
Међутим, Бог се, док је затирао градове у равници, сетио Авраама и склонио Лота од пропасти из разорених градова, где је живео Лот.
30
Потом Лот отиде из Сигора са своје две ћерке у брда, јер се бојао да остане у Сигору. Живео је са своје две ћерке у пећини.
31
Тада старија рече млађој: „Отац нам је стар, а нема човека у земљи да нам дође, као што је обичај по свој земљи.
32
Хајде да опијемо вином оца и легнемо с њим, па да сачувамо потомство оцу своме.”
33
Те ноћи опију оца вином и старија оде и леже са оцем својим, а он није знао ни кад је легла ни кад је устала.
34
Сутрадан старија рече млађој: „Ето, синоћ сам лежала са оцем својим. Хајде да га опијемо вечерас, па иди лези с њим да му сачувамо потомство.”
35
То вече опију оца вином, па млађа оде и леже с њим, а он није ни знао ни кад је легла ни кад је устала.
36
Тако обе ћерке Лотове затруднеше са оцем.
37
Старија роди сина и надену му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца.
38
И млађа роди сина и надену му име Вен Амије. Он је праотац данашњих Амонаца.
← Chapter 18
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 20 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50