bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Genesis 47
Genesis 47
Serbian CNZ
← Chapter 46
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 48 →
1
Јосиф оде и рече фараону: „Отац мој и браћа моја дођоше са овцама својим и с говедима својим и са свим што имају из земље хананске, и ево их у земљи гесемској.”
2
Он узе петорицу међу својом браћом и изведе их пред фараона.
3
Фараон упита браћу његову: „Чиме се бавите?” Они одговорише фараону: „Пастири су слуге твоје, као и наши стари.”
4
Затим рекоше фараону: „Дошли смо да боравимо у овој земљи јер нема паше за стоку слуга твојих. Велика је глад у земљи хананској. Допусти сад да се настане слуге твоје у гесемском крају.”
5
Фараон рече Јосифу: „Отац твој и браћа твоја дођоше к теби.
6
Земља египатска је пред тобом. Настани оца свога и браћу своју на најбоље место. Нека живе у земљи гесемској и, ако нађеш међу њима људе способне, постави их над мојим стадима.”
7
Потом Јосиф доведе свог оца Јакова пред фараона и благослови Јаков фараона.
8
Фараон упита Јакова: „Колико имаш година?”
9
Јаков одговори фараону: „Имам сто тридесет луталачких година. Мало их је и несрећни су били дани мога живота. Не достижем бројем година век својих отаца, колико су они живели.”
10
Тада Јаков благослови фараона и отиде од њега.
11
Потом Јосиф насели оца свога и браћу своју и даде им посед у најбољем крају египатске земље, у области Рамсеса, како је фараон наредио.
12
Јосиф снабде храном оца свога, браћу своју и сву очеву родбину према броју њихове деце.
13
Наста страшна глад, нигде не беше хране, тако да због глади трпљаше и земља египатска и земља хананска.
14
Јосиф сабра сав новац који се налазио у земљи египатској и земљи хананској за жито које су куповали и однесе новац у двор фараонов.
15
Кад нестаде новца у земљи египатској и у земљи хананској, сви Египћани дођоше к Јосифу и рекоше му: „Дај нам хлеба! Зашто да помремо пред тобом? Новца немамо!”
16
Јосиф одговори: „Дајте своју стоку, па ћу вам дати жито у замену за стоку кад немате новца.”
17
Они доведоше своју стоку и Јосиф им даваше жито у замену за коње, овце, говеда и магарце. Тако их је те године намирио житом у замену за њихову стоку.
18
Кад та година прође, дођоше опет к њему друге године и рекоше: „Не можемо да кријемо од господара свога: новца је нестало, стока коју смо имали одведена је господару нашем. Можемо да дамо господару своме само тела наша и њиве наше.
19
Зашто да пропаднемо пред тобом и ми и земља наша. Узми нас и њиве наше у замену за хлеб. Тако ћемо ми и наша земља припасти фараону. Дај нам семе да живимо, а не да помремо и да се земља не запарложи!”
20
Тако Јосиф покупова сву египатску земљу за фараона, јер је сваки Египћанин продавао своју њиву кад глад притисне. Тако земља постаде фараонова.
21
Становници постадоше најамници од једнога краја Египта до другога.
22
Само није покуповао свештеничка имања, јер је фараон одредио свештеницима део од кога су живели, и зато нису продали своја имања.
23
Потом Јосиф рече народу: „Ето, купио сам сада за фараона и вас и земљу вашу. Ево вам семе, па засејте њиве.
24
Кад роди, даћете петину фараону, а четири петине нека вам буду да засејете њиве и за храну себи, онима који су по кућама вашим и деци вашој.”
25
Они одговорише: „Спасао си нам живот! Нека нађемо милост пред господаром својим да будемо фараонови најамници.”
26
Тада Јосиф издаде закон који важи и данас, по коме петина рода у земљи египатској припада фараону. Само свештеничке њиве не припадоше фараону.
27
Тако се Израиљци настанише у земљи египатској, у области гесемској. Добише поседе, народише се и веома се умножише.
28
Јаков поживе у земљи египатској седамнаест година, а укупно сто четрдесет седам година.
29
Кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свога Јосифа и рече му: „Ако сам нашао милост пред тобом, стави руку своју под моје бедро и учини ми милост и доброту, па немој да ме сахраниш у Египту.
30
Нека лежим код отаца својих. Пренеси ме из Египта горе и сахрани ме у њихову гробницу.” Он му одговори: „Учинићу као што си казао.”
31
Јаков рече: „Закуни ми се”, и он се закле. Тада се Израиљ завали на своје узглавље.
← Chapter 46
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 48 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50