bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Genesis 43
Genesis 43
Serbian CNZ
← Chapter 42
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 44 →
1
Глад притисну земљу.
2
Кад поједоше жито које су донели из Египта, рече им отац: „Идите и купите нам мало хране.”
3
Тада му Јуда одговори: „Онај човек нам је оштро рекао: ‘Нећете видети моје лице ако ваш брат не буде с вама.’
4
Ако пустиш с нама нашег брата, ићи ћемо и купићемо жита.
5
Ако га не пустиш, нећемо ићи јер нам је онај човек рекао: ‘Нећете видети моје лице ако ваш брат не буде с вама.’”
6
Израиљ тада рече: „Зашто сте ми зло нанели рекавши оном човеку да имате још једног брата?”
7
Они одговорише: „Човек нас је детаљно испитивао о нама и нашој породици: ‘Је ли вам још жив отац? Имате ли још браће?’ Ми смо му одговарали на питања. Зар смо могли знати да ће рећи: ‘Доведите брата свога!’”
8
Тада рече Јуда Израиљу, оцу своме: „Пусти дечака са мном, па ћемо се подигнути и кренути да останемо живи и да не помремо и ми, и ти, и наша деца.
9
Ја ти јемчим за њега. Тражи га из моје руке. Ако ти га не вратим и не доведем пред тебе, бићу ти крив довека.
10
Да нисмо оволико оклевали, досад бисмо се два пута вратили.”
11
Тада рече Израиљ, отац њихов: „Кад је тако, урадите овако: ставите у вреће што је најлепше у овој земљи и понесите оном човеку на дар. Мало балсама, мало меда, зачине, мирисне смоле, лешника и бадема.
12
Понесите двоструко више новца од оног што је био при врху ваших врећа и вратите га. Можда је била грешка.
13
Узмите брата свога, па устаните и идите оном човеку.
14
Нека вам Бог свемогући помогне да нађете милост у оног човека. Да вам пусти и другог брата вашега и Венијамина. Ако треба да останем без деце, нека останем.”
15
Тада, узевши дарове и двоструко више новца, поведоше Венијамина. Сиђоше у Египат и изиђоше пред Јосифа.
16
Кад Јосиф виде с њима Венијамина, рече управитељу своје куће: „Одведи ове људе у кућу, накољи и припреми јер ће ови људи са мном јести у подне.”
17
Човек учини како је Јосиф рекао и уведе људе у Јосифову кућу.
18
Они се уплашише кад их поведоше у Јосифову кућу, па рекоше: „Ово је због новца који прошли пут нађосмо у нашим врећама. Воде нас унутра да нас нападну и да нас и наше магарце узму у ропство.”
19
Зато приступише управитељу Јосифове куће и обратише му се пред кућним вратима
20
речима: „Опрости, господару. Ми смо већ сишли једном и купили смо хране.
21
Кад смо били на преноћишту, отворисмо своје вреће, кад оно новац сваког од нас у врећи његовој, наш новац на броју. Сад смо га донели са собом.
22
Други новац смо донели да купимо хране. Не знамо ко нам је ставио новац у наше вреће.”
23
Он им рече: „Будите мирни, не бојте се. Бог ваш и Бог оца вашег ставио је благо у вреће ваше. Добио сам ваш новац.” Потом им изведе Симеуна.
24
Затим их човек уведе у кућу Јосифову, донесе им воде да оперу ноге, а магарцима њиховим положи хране.
25
Они припремише дарове чекајући да Јосиф дође у подне, јер су чули да ће онде ручати.
26
Кад Јосиф дође кући, изнесоше му дарове које су понели са собом и поклонише му се ничице.
27
Он их запита како су и упита: „Како је ваш стари отац о коме сте ми причали? Је ли још жив?”
28
Они одговорише: „Добро је слуга твој и још је жив”, и поклонише се.
29
Јосиф, подигавши очи своје, угледа Венијамина, брата свога, сина мајке своје, и рече: „Је ли ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали? Бог нека ти је милостив, сине мој”, додаде.
30
Јосиф журно изађе пошто му је срце заиграло за братом његовим и потражи где би плакао. Уђе у једну собу и исплака се.
31
Затим се уми, изађе и уздржавајући се рече: „Послужите ручак!”
32
Они донесоше њему посебно, њима посебно, а посебно Египћанима који су с њим јели зато што они нису могли да једу с Јеврејима, јер су се Египћани њих гадили.
33
Поседаше пред њим старији по старешинству, а млађи по младости и загледаху се од чуда.
34
Он је јела испред себе слао њима, а Венијамину допаде пет пута више него осталима. Пили су с њим и развеселише се.
← Chapter 42
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 44 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50