bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Job 14
Job 14
Serbian CNZ
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
1
Човек рођен од жене кратког је живота и пун немира.
2
Као цвет ниче, увене, бежи као сен и не остаје.
3
Зар на таквог отвараш очи своје и мене изводиш на суд пред собом?
4
Ко може чист да изађе из нечистоће? Нико!
5
Ако су избројани дани његови и број месеци његових је у теби, и поставио си границу непрелазну,
6
Окрени се од њега да може да почине, да се обрадује као најамник крају дана.
7
Дрво има наду ако се посече да ће се омладити и да неће бити без изданака.
8
Ако му остари корен у земљи и у прах изумре пањ његов,
9
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране своје као младица.
10
А човек умре и одлази, кад издахне, где је?
11
Као вода кад истекне из мора, као река кад нестаје и пресуши,
12
Тако човек кад легне, не устаје више. Док буде небеса, неће се пробудити нити ће се пренути из сна свог.
13
Ко ће ме у подземље склонити и сакрити док не прође гнев твој и не даш ми рок кад ћеш ме се сетити?
14
Ако умре човек, хоће ли оживети? Све дане мучног живота ишчекиваћу док ми не дође промена.
15
Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати. Пожелећеш дело руку својих.
16
Сада ми бројиш кораке и не чуваш ме од греха мог.
17
У торбицу си запечатио преступе моје и безакоња моја чуваш.
18
Као што гора падне и распадне се, као што се стена одвали с места свог,
19
као што вода ситни камење и бујица спира земљу, тако уништаваш надање људско.
20
Савладаваш га заувек и он одлази, нагрдиш му лице и отпушташ га.
21
Синове му поштују – он то не зна. Презиру их – не дотиче га се.
22
Он осећа само бол у свом телу и тугу у души својој.”
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 15 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42