bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Job 30
Job 30
Serbian CNZ
← Chapter 29
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 31 →
1
А сада ми се подсмевају млађи од мене, чије очеве не бих ставио с псима стада свога.
2
Шта ће ми снага руку њихових кад су старошћу исцрпљени?
3
Погођени су бедом и глађу, сушили су се у тамној пустињи.
4
Скупљали су зеље по пустарама и смрекино корење за храну.
5
Од људи су изгнани, вичу за њима као за лоповима.
6
Живели су по страшним увалама, по јамама у земљи и пећинама.
7
У грмљу су рикали, у трњу су се скупљали.
8
Били су деца будала, без имена, из земље прогнани.
9
Сад ми се у песмама ругају и служим им за причу.
10
Гаде ме се, беже од мене и у лице ме пљују.
11
Он ми је уже одрешио и узду избацио.
12
Здесна руља наваљује, ноге ми саплићу, пут ми засипају да ме упропасте.
13
Стазе су ми раскопали, желе да ме униште и нико их не омета.
14
Кроз широки пролом навиру, кроз развалине наваљују.
15
Страхоте навалише на мене, углед мој нестаде као ветар, као облак пролази спасење моје.
16
Сада се у мени душа моја растаче, дани патње ме зграбише.
17
Ноћу ме пробада у костима, муке ми не дају одмор.
18
Патња ми је одећу излизала, као оковратник ме стеже.
19
У блато ме је бацио, ја сам као прах и пепео.
20
Вичем теби, ти не одговараш, пред тобом стојим, а ти не мариш.
21
Постао си суров према мени, удараш ме руком тешком.
22
Подижеш ме и вихору препушташ, у грмљавини ме потресаш.
23
Знам, ти ме у смрт водиш, у обитавалиште где иду сви живи.
24
Ипак, зар онај који пада не пружа руку за помоћ и зар не виче кад је у невољи?
25
Зар нисам плакао над несрећником и душа ми саосећала са убогим?
26
Надао сам се срећи, а дође несрећа, очекивао сам светлост, а дође мрак.
27
У мени кључа и не смирује се, дођоше ми дани мучни.
28
Поцрнео сам, али не од сунца, устајем и пред свима вичем.
29
Постао сам брат шакалима и друг птичуринама пустињским.
30
Кожа ми се љушти и тамни, а кости ми у грозници горе.
31
Харфица ми се у нарицаљку претвори и свирала моја у тужбалицу.
← Chapter 29
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 31 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42