bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Job 9
Job 9
Serbian CNZ
← Chapter 8
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 10 →
1
Тада Јов одговори и рече:
2
„Заиста, знам да је тако. Како би се човек правдао пред Богом?
3
Ако би пожелео да се правда пред њим, не би могао да одговори ни на једно питање од хиљаду.
4
У њему су доброта и свемоћ. Ко се пред њим оправдао успешно?
5
Он премешта горе, оне не примећују; враћа их у гневу свом.
6
Он покреће земљу из основе, сви јој се темељи тресу.
7
Он кад заповеди Сунцу, оно не излази; на звезде печат ставља.
8
Он сам разапиње небо и хода по таласима морским.
9
Он је створио Великог медведа, Орион, Влашиће и звезде јужне.
10
Он чини дела велика, недокучива и дивна, којима броја нема.
11
Гле, он иде поред мене, ја не примећујем; он прође, а ја не опазим.
12
Гле, ако узме нешто, ко ће му забранити? Ко ће му казати: ‘Шта то радиш?’
13
Бог не спутава гнев свој; под њим падају пријатељи немани.
14
Па како бих ја њему одговарао, које речи да нађем?
15
Да сам и праведан, не бих могао да одговорим, судију свог бих преклињао.
16
Кад бих га звао и он се одазвао, не бих веровао да слуша глас мој.
17
Он ме је сатро као вихор и задао ми ране ни због чега.
18
Не да ми да предахнем, испуњава ме горчином.
19
Ако је по снази, он је најјачи; ако је по правди, ко ће ми сведочити?
20
Да се правдам, уста моја ће ме осудити; да сам недужан, прогласили би ме кривим.
21
Непорочан сам, али то не зна душа моја. Живот ми је дојадио!
22
Свеједно је, зато и кажем: ‘Он потире и праведног и грешника.’
23
Кад изненада удари бичем смрти, смеје се очајању праведних.
24
Земља се дала у руке зликовцу, њеним судијама он затвара очи. Ако не он, онда ко?
25
Моји дани пролазе брже од гласника, беже, а не виде срећу.
26
Они пролазе као брзи чамци, као орао кад пада на плен.
27
Ако кажем: ‘Заборавићу патњу своју, разведрићу лице и орасположићу се.’
28
Страх ме је од свих патњи мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29
Крив сам. Зашто да се мучим узалуд?
30
Чак и да се умијем снежном водом и да руке своје орибам пепелом,
31
ти би ме замочио у јаму да ме се гади одећа моја.
32
Он није човек као ја да му одговарам и да с њим на суд идем.
33
Нема међу нама судије да стави руку своју између нас двојице,
34
који би одмакао од мене прут његов да ме не плаши страх од њега.
35
Проговорићу и нећу га се бојати, јер овако нисам сабран.
← Chapter 8
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 10 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42