bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Numbers 16
Numbers 16
Serbian CNZ
← Chapter 15
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 17 →
1
Тада Кореј, син Исара, син Ката, син Левија, узе Датана и Авирона, синове Елијавове, и Авнана, сина Фалетова, сина Рувимова,
2
и усташе против Мојсија, заједно са двеста педесет синова Израиљевих, поглавара народних, угледних у збору, људи на гласу.
3
Они се скупише против Мојсија и Арона и рекоше им: „Претерали сте! Сав збор и сви појединци су посвећени. И међу њима је Господ! Зашто се ви издижете изнад збора Господњега?”
4
Кад то чу Мојсије, паде ничице.
5
Затим рече Кореју и свој његовој дружини говорећи: „Сутра ће Господ показати ко је његов, ко је посвећен и ко може да му приђе. Кога је изабрао, тај ће му и прићи.
6
Урадите овако: нека Кореј и сва његова дружина узму кадионице.
7
Ставите сутра у њих жара и ставите у њих тамјан пред Господом. Кога Господ изабере, тај ће бити посвећен. Претерали сте, синови Левијеви!”
8
Потом рече Мојсије Кореју: „Слушајте, синови Левијеви!
9
Зар вам није доста што вас је Господ издвојио из збора Израиљевог? Приближио вас је себи да служите.
10
Пустио је к себи и сву браћу твоју, синове Левијеве, а ви тражите још и свештенство?!
11
Ти и сва твоја дружина скупили сте се против Господа! Шта је Арон да гунђате против њега?”
12
Затим Мојсије посла да зову Датана и Авирона, синове Елијавове. Они одговорише: „Нећемо да дођемо!
13
Зар је мало што си нас извео из земље у којој теку млеко и мед, да нас побијеш у овој пустињи? Хоћеш да владаш над нама?
14
Ниси нас довео у земљу у којој тече млеко и мед! Ниси нам дао у посед њиве и винограде! Хоћеш ли овим људима очи да ископаш? Нећемо да дођемо!”
15
Тада се Мојсије веома расрди и рече Господу: „Немој да погледаш њихове жртве! Ниједнога магарца нисам им узео, нити сам икоме нанео зла.”
16
Затим Мојсије рече Кореју: „Ти и сва твоја дружина станите сутра пред Господа. Ти, они и Арон.
17
Узмите сваки своју кадионицу, ставите у њих тамјан и нека сваки донесе своју кадионицу пред Господа, двеста педесет кадионица. И ти и Арон донесите своје кадионице!”
18
Тада они узеше сваки своју кадионицу, ставише у њу жара и на њега тамјан. Затим стадоше с Мојсијем и Ароном на врата шатора састанка.
19
Наспрам њих сабра Кореј сав збор пред врата шатора састанка. Тада се свему збору показа слава Господња.
20
Господ рече Мојсију и Арону говорећи:
21
„Издвојте се из тога збора да га одмах сатрем!”
22
Они падоше ничице и рекоше: „Боже! Боже духова у свакоме телу! Зар ћеш се разгневити на сав збор због једнога који је сагрешио?”
23
Тада рече Господ Мојсију:
24
„Кажи томе збору: ‘Удаљите се од места шатора Корејевог, Датановог и Авироновог!’”
25
Мојсије устаде и пође ка Датану и Авирону. За њим пођоше и поглавари израиљски.
26
Затим рече збору говорећи: „Удаљите се од шатора тих злих људи! Не дотичите ништа што је њихово да не бисте изгинули због њихових грехова!”
27
Тада се повукоше са свих страна од шатора Корејевог, Датановог и Авироновог. Датан и Авирон изађоше и стадоше на врата шатора својих, са женама својим, синовима својим и малом децом својом.
28
Тада рече Мојсије: „По овоме ћете сазнати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела и да не чиним ништа од себе.
29
Ако ови људи умру као што умиру сви људи: ако их снађе судбина каква задеси све људе, онда ме Господ није послао!
30
Међутим, ако Господ учини нешто ново и земља отвори уста своја и прогута их са свим што је њихово и живи сиђу у подземни свет, онда увидите да су ови људи хулили на Господа.”
31
Чим изговори ове речи, распуче се земља под њима.
32
Земља отвори уста своја и прогута их и све станове њихове и све људе Корејеве са свим иметком њиховим.
33
Тако сиђоше живи са свим својим у подземни свет. Земља се затвори за њима и тако несташе из збора.
34
На њихов крик, сав Израиљ који је стајао око њих побеже говорећи: „Да нас земља не прогута!”
35
Тада сиђе огањ од Господа и сажеже оних двеста педесет људи који су принели тамјан.
← Chapter 15
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 17 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36