bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Numbers 21
Numbers 21
Serbian CNZ
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 22 →
1
Кад чу цар Арада, Хананац, који је живео у Негеву, да Израиљ иде путем атаримским, нападе Израиљце и неколико их зароби.
2
Тада се Израиљ заветова Господу рекавши: „Ако нам даш овај народ у руке, потпуно ћу уништити градове њихове.”
3
Господ услиши глас Израиљев и даде му Хананце. Он затре њих и градове њихове и прозва то место Орма.
4
Затим пођоше од горе Ор према Црвеном мору, заобилазећи земљу едомску. Народу досади путовање.
5
Почеше гунђати на Бога и на Мојсија: „Зашто нас изведосте из Египта да помремо у овој пустињи? Овде нема ни хлеба ни воде! Ово бедно јело нам се већ згадило!”
6
Тада Господ посла на народ змије отровне, које их уједаше, тако да помре мноштво народа у Израиљу.
7
Онда народ дође ка Мојсију и рекоше: „Сагрешисмо што смо викали против Господа и против тебе! Помоли се Господу да уклони змије од нас!” Мојсије се помоли за народ.
8
Господ рече Мојсију: „Начини змију отровницу и причврсти је на мотку. Кога уједе змија, нека погледа на њу, па ће остати жив!”
9
Тада Мојсије начини змију од бронзе и причврсти је на мотку. Кога год је ујела змија, погледао би на змију од бронзе и оздрављао је.
10
Потом пођоше синови Израиљеви и стадоше у Овоту.
11
Из Овота отидоше и стадоше у брдима аваримским у пустињи, наспрам Моавске, са истока.
12
Одатле отидоше и стадоше у долини Зареда.
13
Оданде кренуше и зауставише се са оне стране Арнона, који је у пустињи, где он извире у земљи аморејској. Арнон је, наиме, граница моавска, између Моаваца и Аморејаца.
14
Зато се каже у Књизи ратова Господњих: „Вајев у Суфи и потоци арнонски,
15
долине које допиру до Ара и наслањају се на границу моавску.”
16
Оданде дођоше у Вир. То је студенац за који је Господ рекао Мојсију: „Скупи народ и даћу им воде!”
17
Тада запева Израиљ ову песму: „Устај, студенче! Певајте о њему!
18
Студенче, тебе су копали кнезови, издубили поглавари народни жезлом и палицама својим!” Из пустиње отидоше у Мантанаил.
19
Из Мантанаила у Надил, а из Надила у Вамот.
20
Из Вамота у долину моавску, према врху Фазга, који се издиже над пустињом.
21
Тада Израиљ упути посланике Сиону, цару аморејском, који рекоше:
22
„Пусти ме да прођем кроз твоју земљу. Нећемо свраћати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца. Ићи ћемо царским путем док не прођемо твоју област.”
23
Међутим, Сион не даде Израиљу да прође кроз земљу његову. Сабра сав свој народ и изађе пред Израиља у пустињу. Кад дође у Јасу, сукоби се са Израиљем.
24
Међутим, Израиљ га потуче оштрим мачем и освоји земљу његову од Арнона преко Јавока, до синова Амонових. Аз је био на граници синова Амонових.
25
Израиљ узе све оне градове и насели се у свим тим градовима аморејским, у Есевону и свим његовим насељима.
26
Есевон је био град Сиона, цара аморејског. Он је ратовао против ранијег моавскога цара и узео му сву земљу до Арнона.
27
Зато песник пева: „Дођите у Есевон, да се сагради и утврди град Сионов!
28
Из Есевона сукну огањ, пламен из града Сионовог и спали Ар моавски и уништи висине арнонске.
29
Тешко теби, Моаве, пропао си, народе Хамосов! Од синова учини бегунце, а од кћери робиње Сиону, цару аморејском.
30
Устрелили смо их! Пропаде Есевон до Дибона! Уништисмо их до Нофе, која допире до Медеве!”
31
Тако се Израиљ настани у земљи аморејској.
32
Мојсије посла да извиде Јазир. Узеше насеља око њега и растераше Аморејце који су били онде.
33
Потом се окренуше и пођоше у Васан. Тада пред њих изађе Ог, цар васански, са свим својим народом, у бој код Едраина.
34
Господ рече Мојсију: „Не бој га се јер ћу га предати у твоје руке са свим народом његовим и земљом његовом. Учини с њим онако како си учинио Сиону, цару аморејском, који је живео у Есевону.”
35
Тада потукоше њега и синове његове и сав народ његов, да не остаде ниједан. Тако освојише земљу његову.
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 22 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36