bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Numbers 32
Numbers 32
Serbian CNZ
← Chapter 31
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 33 →
1
Синови Рувимови и синови Гадови имали су веома много стоке. Кад су видели да је земља јазирска и земља галадска добра за стоку,
2
дођоше и рекоше Мојсију, Елеазару, свештенику, и поглаварима збора говорећи:
3
„Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан,
4
то је земља коју је Господ освојио за збор израиљски. Она је добра за стоку, а слуге твоје имају стоку.”
5
Затим рекоше: „Ако смо нашли милост у твојим очима, нека се та земља да слугама твојим у наследство. Немој нас водити преко Јордана!”
6
Мојсије одговори синовима Гадовим и синовима Рувимовим: „Зар да браћа ваша иду у рат, а ви да останете овде?
7
Зашто слабите дух синова Израиљевих да не пређу у земљу коју им је Господ предао?
8
То су учинили оци ваши кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу.
9
Попели су се до долине Есхола, разгледали земљу и ослабили дух синова Израиљевих да не иду у земљу коју им Господ даде.
10
Тада се Господ разгневио и заклео се говорећи:
11
‘Неће ови људи од двадесет година и више који су изашли из Египта видети земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову, јер ме нису сасвим слушали.’
12
Само су Халев, син Јефонијин, Кенезеј и Исус, син Навинов, били потпуно послушни Господу.
13
Господ се разгневио на Израиља и учинио је да лутају по пустињи четрдесет година, док није помро сав нараштај који је сагрешио Господу.
14
А сада ви, грешни нараштај, долазите на место својих отаца да повећате жестину гнева Господњег на Израиља.
15
Ако одступите од њега, он ће продужити боравак у пустињи, тако да ћете упропастити сав тај народ.”
16
Тада они приђоше к њему и рекоше: „Ми бисмо овде направили само торове за своја стада и градове за своју нејач.
17
Ми сами поћи ћемо са оружјем испред синова Израиљевих док их не доведемо на њихово место. Наша нејач нека остане у утврђеним градовима због становника ове земље.
18
Нећемо се вратити својим кућама док синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
19
Нећемо узети с њима наследство са оне стране Јордана и даље ако нам припадне наследство са ове стране Јордана, на истоку.”
20
Тада им Мојсије рече: „Ако тако урадите, ако пођете пред Господом у бој,
21
ако сви наоружани пређете Јордан пред Господом док не отера испред себе непријатеље своје,
22
онда се вратите кад земља буде покорена Господу. Тако се нећете огрешити ни о Господа, ни о Израиљ. Тада ће земља припасти вама у наследство, пред Господом.
23
Ако не учините тако, ево, сагрешићете Господу и знајте да ће вас стићи казна за ваш грех.
24
Сазидајте градове за нејач своју и торове за стоку своју, али учините оно што сте обећали!”
25
Синови Гадови и синови Рувимови одговорише Мојсију говорећи: „Слуге твоје ће учинити како господар наш налаже.
26
Наша деца и жене, наша стада и сва стока овде ће остати, у градовима галадским.
27
Слуге твоје способне за бој ићи ће пред Господом у бој, како господар наш налаже.”
28
Тада Мојсије за њих изда налог Елеазару, свештенику, и Исусу, сину Навиновом, и поглаварима племена синова Израиљевих.
29
Мојсије им рече: „Ако синови Гадови и синови Рувимови, који носе оружје, пређу с вама преко Јордана да се боре пред Господом и кад вам земља буде покорена, онда им дајте у наследство земљу галадску!
30
Међутим, ако не пређу наоружани с вама, онда нека добију наследство међу вама у земљи хананској.”
31
Тада одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: „Како је Господ заповедио слугама твојим, тако ћемо учинити!
32
Ми ћемо под оружјем прећи пред Господом у земљу хананску, али нека наше наследство буде са ове стране Јордана!”
33
Тако даде Мојсије синовима Гадовим, синовима Рувимовим и половини племена Манасијиног, сина Јосифовог, царство Сиона, цара аморејског, и царство Ога, цара васанског, земљу и градове до граница околних земаља.
34
Синови Гадови сазидаше Девон, Атарот и Ароир,
35
Атрот-Софан, Јазир, Јогвеју,
36
Вет-Нимру и Вет-Аран, утврђене градове и торове за стоку.
37
Синови Рувимови саградише Есевон, Елеалију, Киријатаим,
38
Навон и Велмсен, променивши им имена, и Сивму. Променили су имена градовима које су сазидали.
39
Синови Махира, сина Манасијиног, одоше у Галад, освојише га и протераше Аморејце који су били онде.
40
Мојсије даде Галад Махиру, сину Манасијином, који се тамо настани.
41
Јаир, син Манасијин, отиде, освоји њихова села и прозва их Села Јаирова.
42
Такође, и Навав отиде и заузе Кенат са селима његовим и прозва га Навав, по свом имену.
← Chapter 31
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 33 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36