Genesis 3

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →

1Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио. Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?«

2»Смемо да једемо плодове са дрвећа у врту«, одговори жена змији,

3»али за плод са дрвета које је насред врта Бог је рекао: ‚Да га нисте јели! И не дирајте га, да не умрете!‘«

4Тада змија рече жени: »Не, нећете умрети.

5Него, зна Бог: када будете јели са њега, отвориће вам се очи и бићете као Бог – разликоваћете добро и зло.«

6Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео.

7Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче.

8Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту.

9ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?«

10А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.«

11»Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?«

12»Жена коју си ставио да буде са мном«, одговори човек, »она ми је дала плод са дрвета, па сам јео.«

13Тада ГОСПОД, Бог, упита жену: »Шта си то урадила?« »Змија ме преварила,« рече жена, »па сам јела.«

14ГОСПОД, Бог, рече змији: »Зато што си то урадила, проклета била међу свом стоком и свим дивљим животињама! На трбуху ћеш пузити и јести прашину свих дана свог живота.

15А ја ћу заметнути непријатељство између тебе и жене, и између твог потомства и њеног потомства. Њено потомство сатираће ти главу, а ти ћеш га уједати за пету.«

16А жени рече: »У трудноћи ћу ти умножити муке; у мукама ћеш рађати децу. Жудња ће те терати мужу, а он ће владати над тобом.«

17Онда рече човеку: »Зато што си послушао своју жену и јео са дрвета за које сам ти заповедио: ‚Да са њега ниси јео!‘ нека је земља проклета због тебе. Мукотрпно ћеш се са ње хранити свих дана свог живота.

18Она ће ти рађати трње и коров, а ти ћеш се хранити пољским биљкама.

19У зноју лица свога хлеб ћеш јести док се у земљу не вратиш, јер из земље си и узет – прах си и у прах ћеш се и вратити.«

20Човек даде својој жени име Ева, јер је она мајка свима живима.

21ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их.

22»Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!«

23Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет.

24Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →