bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Genesis 44
Genesis 44
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 43
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 45 →
1
Јосиф заповеди свом домоуправитељу: »Напуни џакове ових људи храном, колико год могу да понесу, и сваком одозго у џак стави његов новац.
2
А мој пехар, онај сребрни, стави одозго у џак најмлађега, заједно с новцем којим је платио жито.« И овај учини као што је Јосиф рекао.
3
Када је свануло, отпремише браћу и њихове магарце на пут.
4
Док још нису одмакли далеко од града, Јосиф рече свом домоуправитељу: »Сместа пођи за оним људима, па кад их стигнеш, кажи им: ‚Зашто узвраћате зло за добро? Зашто сте украли сребрни пехар мога господара?
5
То је пехар из кога мој господар пије и који му служи за гатање. Учинили сте зло!‘«
6
Када их је домоуправитељ стигао, он им понови све ове речи,
7
а они му на то рекоше: »Зашто нам тако говориш, господару? Далеко било да ми, твоје слуге, учинимо тако нешто!
8
Чак смо ти из Ханаана вратили онај новац који смо нашли одозго у нашим џаковима. Зашто бисмо онда крали сребро или злато из куће твога господара?
9
Ако се то нађе код једнога од нас, твојих слугу, тога убијте, а ми остали ћемо постати твоји робови, господару.«
10
»Добро кажете«, рече он. »Али нека буде овако: Код кога се нађе пехар, тај ће постати мој роб, а остали ће бити слободни.«
11
Тада сваки од њих брзо спусти свој џак на земљу и отвори га.
12
Домоуправитељ претражи џакове почевши од најстаријег брата, а завршивши код најмлађег. И пехар се нађе у Венијаминовом џаку.
13
На то они раздреше своју одећу, па сви натоварише своје магарце и вратише се у град.
14
Када су Јуда и његова браћа ушли у Јосифову кућу, он је још био тамо. Они падоше ничице пред њим,
15
а он им рече: »Шта сте то урадили? Зар не знате да се човек као ја бави гатањем?«
16
»Шта да ти кажемо, господару?« одврати Јуда. »Шта да кажемо? Како да докажемо да смо недужни? Бог је разоткрио кривицу нас, твојих слугу. Ми смо сада твоји робови, господару – ми и онај код кога се нашао твој пехар.«
17
Али Јосиф рече: »Далеко било од мене да тако нешто учиним! Само ће човек код кога се нашао пехар постати мој роб, а ви остали се у миру вратите свом оцу.«
18
Тада му Јуда приђе и рече: »Молим те, господару, допусти мени, своме слузи, да ти нешто кажем и не љути се на мене, свога слугу, иако си раван самом фараону.
19
Ти си, господару, питао нас, своје слуге: ‚Имате ли оца или брата?‘
20
и ми смо одговорили: ‚Имамо старог оца, а он има још једног сина, најмлађег, који му се родио у старости. Брат му је мртав и само је он остао од синова своје мајке, и отац га воли.‘
21
Ти си онда рекао нама, својим слугама: ‚Доведите ми га, да га и ја видим.‘
22
А ми смо ти, господару, рекли: ‚Дечак не може да остави оца, јер ако га остави, отац ће умрети.‘
23
Али ти си рекао нама, својим слугама: ‚Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи!‘
24
Кад смо се вратили твом слузи, мом оцу, рекли смо му шта си ти, господару, казао.
25
Наш отац тада рече: ‚Вратите се и купите нам још мало хране‘,
26
а ми рекосмо: ‚Не можемо да идемо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама, јер не смемо оном човеку на очи без свог најмлађег брата.‘
27
Твој слуга, наш отац, рече нам: ‚Знате да ми је жена родила два сина.
28
Један је отишао од мене, и ја сам рекао: »Сигурно је растрган на комаде«, и нисам га више никад видео.
29
Ако ми и овога одведете, па га снађе неко зло, отераћете моју седу главу јадну у Шеол.‘
30
»Ако се сад ја вратим твом слузи, мом оцу, па мој отац, чији је живот уско повезан са дечаковим,
31
види да дечак није с нама, умреће. Тако ћемо ми, твоје слуге, отерати седу главу нашег оца тужну у Шеол.
32
Ја, твој слуга, зајемчио сам свом оцу за дечака. ‚Ако ти га не доведем назад‘, рекао сам, ‚целог живота ћу бити крив пред тобом!‘
33
Зато, господару, дај да ја, твој слуга, останем овде место дечака као твој роб, а ти дечака пусти да се врати са својом браћом.
34
Јер, како да се вратим свом оцу ако дечак није са мном? Не бих могао да гледам јад који би га снашао.«
← Chapter 43
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 45 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50